СРЂ

0 Т R О V.

195

Otvorimo ga: „Rab 30. januara 1908." „Gospodine Mirko! — Kad mi sin Zvonimir u soldaćiji bješe u Zagrebu, Vi ste na njega navalili, jer je pred Vašom kućom pozdravio tetku Madu, moju sestru a Vašu suprugu, koju ne bješe vidio od svog djetinstva, otkada se ona iselila s Raba. Doznala sam pak od Vašeg jednog susjeda da Vi s njena sastanka sa sestrićem postupate s njom neblago. Znam da je samo slijepa ljubav, koja Vas mori, otrovala Vašu inaće blagu ćud. Uhvam da ćete ozdraviti od te otrovi i da ćete me brzo obradovati blagom ljubaznošću prema Madi". „Vaša iskrena Cvijeta" — Za Boga! Sramote dosada za mene! Trčim do nje da mi oprosti i da se pomirimo.