Стармали

104 „СТАРМАЛИ"

ћира. Како ти разумеш равноиравност коју су добили Чивути у Србијп ? Сиира. Е иа леио. Сад ћемо сви у место 1878 године, морати писати годину 5639. Није-ли то велики корак у напред.

ћира. Сад ја тек знам зашто су неки некористољубиви политичарп лаие увек говорпди: „браћа Турци.-' С п п р а. Па за што ? ћира. Јер су још онда помишљали да подеде д е д о в и н у.

ћ и р а. Шта велиш за онога брацу из Вараждина што је спапгапо 200.000 фр. па није нашао за вредно ни квиту да напише. С п п р а. Е, није он дуд, него је п у с т. ћнра, Но, па је-ди полиција појурила за штм у л о в ? С п и р а. Ајд збогом ! како би се полпција излагала тој опасности, да ј свет назове п у с т о л о в и м а! ћнра. А знаш-ли тпта је јога ново. С п и р а. Да чујем. ћ и р а. Изигада је наредба, да од сада ко се год буде тражио за земунског добогаара, мора пре свега лечпичком сведоџбом доказати, да нема — лакат.

ћира. Јеси-ли чуо како сада Хаџи-Лоју брижљиво лече и нежно тимаре. Шта велиш на то? Спира. Ја ко велим добро је што пас још једнако незграпио притискују уз зид. Из тога судим да нас још не мисле вешати.

ћ и р а. Даклем сада су почели колари у Пешти штрајковати, — па су већ и успели. Јер им је већ боља засдуга осигурана. Спира. Тако и треба. Нека буде свако своје среће не само ковач, него и колар.

1878 БРОЈ 9..

П и т а њ е, Да-л то твоју слогу крепи Је-ли Сремче мили, Што су тн се посланици У клупче савили?

Хисторија једног избора. Кандидат смешећим се лицем а промуклим гласом хоће да развије свој програм. Бирачп чим га опазише викнугае : М а р га напоље! 31 а р га! — М а р га! — М а р га! Претседник комиеије. Доста, господо, досга! ,ја већ разумем вагау јасну жељу. А господину Маршову честптам на једногласном избору. То је бираче тако нзненадило да нису могли рећи ни Мук (а камо-ли М у к и ц а).

И з ј а в а. Кад је већ министар Ауерсберг открио мало тајну, част нам наша надаже, да се онеремо еолико можемо. Зато изјављујемо да мп нпемо н р о д а н е душе, него кунљене. Извесни чланови делегације. Ради лепоте штила, Ових дана изиђе списак прилога на породице резервиста, гато војују у Босни, и тај списак носи овај паолов: „Исказ добровољни иринесака трговишта Руме скуиљеии ио госиођама румским на оскудицу трпеће породице у окупационалном босанско — херцеговачком рату војујућих — догодно на могуће осакаћене и изнемогле а подиоре лишене саме војнике ове варошице и околице". (за тим долазе имена приложника). Са овим грозним гатилом и језпком помирује нас само лепа цељ, на коју се прилагало. а6.

Ди је опасније ? Православна српска општина у Сарајеву не може да добпје учитељицу за своју гаколу. Нагае Српкиље, које су за учитељице спремљене, без сумње се боје; да у ово бурно време иду у Босну. Али нека помисле нагае драге Српкиње, да у Сарајеву није ни мало оиасније, него н. пр. у новоса д ско ј променади, јер пре у б игае у иодана човека, а сад ево злоставигае д р у г о г — и полпција ни једном злочинцу не може у траг да уђе а.6. М 0 н 0 л 0 г. Н. Н. имао је велики процес. Али се није толико уздао у правду, колико у непгго друго. Зато науми да оде судији. Што је наумио то је и учинио. Кад је био пупгген у предсобље судчево, видевши да је сам, почне овако диванити: Неумитпи врачеви су већ давно умрли. А данашњи судци у колико су мање светци, у толико су више људи! Хм! Хм! Али је господин судац врло љут човек. Ништа ништа, он ће већ бити мој. Само незнам како да га начнем илн сапред или састраг, нли с главе или с ребра? — Сребра, сребра! (ирихвати као неки ехо судчев слуга који је из нрикрајка прислушкивао.)