Стармали

„СТАРМАЛИ" БРОЈ 12. ЗА 1878.

139

Шетња по Новом Саду. XI.

— — — — — — јер је такова лапавица и блато на пољу, да ће паметније бити, да се за данас манемо шетае, него да останемо код кућеу топлој соби. Аб.

П е т а р д е. Пештански се новинари На сва уста јадају Што петарде из облака Као роткве падају. И ономад једна паде Неком клубу код пенџера, Распршта се — (ал н:е з г о д и Ни беснога кера), Тешко бољи, којој лежи У петарди само лек! Каквих неће још н е з г о д а Дочекати овај век. Турчин у ерпској куки, Походио Турчин свога комисионара Србина у Трсту. Овај позове Туртина да му о ручку гост буде. Дођу кући. Уведе госта Србин у парадну собу ту висе о зиду у красни, златни оквири руски цар, и кнежеви црногорски и српски. Загледа Турчин, маше главом, а најзад ће запитати. „Ма! дина ти, а ђе ти је падиша?" А Србин: „Знаш, ово можеш добити за паре ђе год се осврнеш, а падишу ни за које новце" „Евала" дода Турчин задово љен.

Скупе речи, Сад када је толике Оборило зрно, И кад смо већ издали Иза нокта црно, Сад се код нас пита И тамо и амо : Треба ли нам Босна, Ил је не требамо ? То су важне мисли, Ал су врло глупе! То су празне речи Ал су врло скупе! То су врло дивне Парламентске теме; На дневном је реду; Ал је у невреме. Мудрић.

Награде кортешима, Главни кортеши у Шајкашкој добили су већ и своје заслужене награде: Попу канонеру узели су сина у солдате, без сумње с тога, да га начине ђенералом; Петар Татарски (и презиме му је азијатско), касир у Жабљу, добиће сходну награду због оних 400 фор. (он већ зна каквих); ћира Бабин иЈ. Петровић, Горчило, добиће дотичан декрет, те ће моћи укаћком риту декрекетати; Коста Михајловић добиће силне муштерије из Будапеште, који ће из благодарности од сада само код њега пазаривати; тако ће Тиса од сада за своја кола само код њега катран узимати, јер се Коста и онако већ окаљао; попови, који су с њиме гласали, куповаће од сад само код Косте бркомаз и појасеве, за који ће своју свирку задевати, а др. ђока и ђођа? Е, они ће од сада тешње пригрљени бити од својих пријатеља из ђачких година, од својих пријатеља из оних сретних времена, кад је пријатељ за пријатеља, брат за брата био готов и живот свој жртвовати п који су сад постали излишни, јер су се нашли сад искренији и топлији пријатељи, којима су они живот и срећу своју жртвовали за љубав — за љубав чега? Нека они, метнув руку на срце — сами кажу. Аб.

Решена задаћа, Служио шегрт код мајстора три године и навали на мајстора, да га ослободи за калфу. Али мајстор му даде две крајцаре и рече му: Ево ти ова два новчића, па иди на вашар, онде се за та два новчића наједи, напији донеси капу с вашара, па ћу те онда закалфити, а ако то не узбудеш умео извршити, нећу те ослободити. Шегрт узе два новчића и отиде на вашар, али се онде дуго освртао шта ћч и како ће. Потужи се онде на вашару неким људма, а један ће га од њих поучити: Па то је врло лако. Купи за та два новчића једну лубеницу па поједи'; ту си се онда инајео и напио, а половину издубљене коре од лубенице натакни на главу, те тако си и к а п у донео с вашара. Шегрт учини тако и мајстор га за калфу произведе. с. м.

Веран превод, Кад је после буне подигнута војводовина, био је неки Банаћанин пред судом у Темишвару. Судац није знао српски, него је оптуженога испитивао преко тумача. Оптужени је жалио на сеоског попа, да га је он окривио, те ће рећи пред судом : „Знам ја, да је то попино масло ; али истераћу ја већ њему мачку на оџак!" Судац запита тумача, шта каже оптужени. Тумач је то овако превео : „1сћ \уе188, Даза (Мез с!ет РГаггег зете ВиМег 18(;; аћег 1сћ лтегДе Гћт асћоп с1хе Ка1ге с!игсћ (1еп КаисМап^ ћтаиз1геЉеп". Наравно, да судац није ни поњати могао, шта оптужени хоће тим да каже.