Стармали

140

„СТАРМАЛИ" БРОЈ 12. ЗА 1878.

ћ и р а. Даклем у Пешти су се решили да Фрању Деака на споменику не представе с т о ј е ћ а већ с е д е ћ а. Спира. Па то је сасвим у реду. То и ја одобравам. ћ и р а. А ко зашто ? С п и р а . Прво што је Деак одиста велики човек био, а великим људима доликује да седе, јер онда не пада тако у очи како су остали поред њега мали. А друго ћира. Но, а друго ? Спира. А друго што је његова политика, поред све величине његове ипак насела.

ћира. Ево читам да бечлије и саме признају, да није могућно саставити тако минисгарство, које би имало већину рајхстага уза се. Спира. У томе случају најбоље би било саставити тако министарство, које би имало већину народа уза се. ћира. Јесили чуо да су Филиповића изабра.ти за почаснога грађапина загребачког ? Спира. Чуо сам, — и мило ми је. Јер то Је знак да су браћа хрвати дошли до увиђавпости. ћира. А како то? Сиира. Ето сад увиђају, да је у Загребу право место Филиповићу, и његовој латиници.

ћира. А што си се ти тако замислио, Спиро ? Спира.. Пребрајам све потен -Тате и све атен Тате данашњега доба — комбинирам шта ће се од отих силних Тата напоследак изродити.

ћ и р а. Знаш .III болан ко би сада хтео да нас помаџари ? Спира. Дивани, да чујем. ћ и р а. Брате, ч у р у ш к и б р и ф т р о г е р, главом баш он. С п и р а, А како опет то ? ћира. Ономад се рита, да он н е прима српс к у коресподендкарту, која му препоручује „Постиљон". Спира И тај ће пазарити о новој години. ћира. Доста то, да осим Тисе и ћире Бабина, имамо сад још и чурушког брифтрогера, који хоће да нас помаџари. М. Ј. Време сурогата. Сад је време сурогата : Талми место права злата. Место брашна једе руља Ситно млево од пасуља. Ко за црном кафом гори Пружа му се сад цихори. Хоћеш млека ? пробај редом, Свуд ћеш наћи воду с кредом. Шљивовицу ко захтева Шпиритус му пара- црева. Ко с л о б о д у жељно вија Пружа му се — а м н е с т и ј а. — И.

Лепа жеља. Једне новине препоручујући „Стармалог", кад је овај почео да излази, веле међу осталим: „Желимо му д у г а, и напредна живота!" Што нам жели „напредна живота" фала му, али што нам „дуга" жели, на томе му заиста нефала.

Није чудо, Ономад на пијаци III. срете грађанин Н. познатога шаљивчину ЈГ. те га зауетави, вадећи свој сребрни сахат из џепа. — Ви сте мене преварили господар Л. — рече II. Како сам вас преварио? — Ето како: продали сте ми овај сахат уверавајући ме да је са свим добар. Ја сам вас' сматрао за поштеног човека те сам вам поверавао, а сад видим да сахат неваља. Не може бити — рећи ће на то Л. Сахат је добар; ја вас ни сам преварио. — Та како је добар, кад није ишао ни два дана, пак је с т а о. Зар то није превара ? Опростите госнодар II., ја сам мислио да сте ви паметнији човек; сад видим да сам се ја преварио у вама, рече Н. — Како ? Тако. Пробајте ви ићи два дана непрестано, пак ћемо видити, дал' ћете и ви с т а т и Б.