Стармали

„стармали" број 29. за 1879. 227

Његова је храна прашна плева, житна слама и плеснива кукурузовина, а од сена и зоби никад ни спомена нема! Нити га когод чеше, нити пере, нити га тимари, него је целе зиме везан за јасле, гдестоји н лежи у своме собственом ђубрету; а када радно доба настуаи, онда се опет продужује стара историја његових мука и човечијег суровог и без божног спрам њега поступања. Пошто се јадник седам осам година напатио и пошто је свакојака зла — која се само замислити могу — преко своје главе преметнуо; онда га газда из благодарности — што му је толико времена робовао и кулучио — прода касапину, који га сад почне на нове муке мећати! Прво нааујда на њега мелаке; који га неки за уво, а неки богме и за језик зубима ујакаре, те га тако јадног и исакаћеног, као у неком шинтерском тријумфу, кроз цело село до дернице вуку и растрзају; а радознао свет без икаквог сажалења гледи ово несрећно — од Бога и људи остављено — живинчс, где обливено својом невином крвљу иде на жртву, да се једаред за свагда опрости несносног страдања, које је од звера — човека, без икакве своје кривице, подносио! Кад је већ на место стигао, вежу га иајванима за слеме, да се неможе отимати и главом повијати; мирис од устајале крви у олуку удара му у ноздрве и опомиње га, да се заиста крај приближује! Касапин узима велику сикиру, која има као испупчен чекић на ушкама, те га почиње њоме у чело ударати! Ако је невешт, то се догађа да му до шеснајет удараца дати мора, докле му кости у мозак саспе и докле не стане клецати! Сад га закоље, одере, распори, пак му рецка и шара његово јошт живо месо, а оно све дркће и трза се испод касапскога ножа!! Мало час навале људи, купују месо, носе кући и кувају паприкаш; па кад се наједу и напију, а они онда онако расположени, певају: „Всакоје диханије да хвалит Господа" и немогу задоста да се навеличају савршенства псалтирске појезије ! Кажите ви сад мени господине! Може ли овако несрећно створење наћи узрока, да милостивог Бога хвали, што га је на свет произвео ? И има ли та ваша „несравњена" песма каквога и најмањег смисла?! Јесте чули — одговори попа — ово је наопако! Ја сам, истина, јошт у напред знао, да је опасно с вама се диспутати; али да сте ви у стању, са вашом софизмом — која као нешто логично изгледа — правог здравог човека обесити, томе се нисам надао!! Није ово никаква соФизма, — заврши јуриста — него је то сурова прозајична истина, ко.ја се сваки дан пред нашим очима понавља. А што смо ми изгубили чувство сажељења спрам тих животињских патња и страдања. томе је узрок наша себичност и халапљивост, која нас у толико заолепљује, да нисмо кадри даље од носа видети, него држимо: да кад је нама добро, који животиње кињимо, убијамо и кољемо; да мора и њима патницима добро бити! Па кад би и на томе прошло ни по јада! него се јоште нађу неки малопаметни, те се онако си-

ти и пијани — као и ваш псалмопевац — забораве, и са својом назови појезијом остали безазлени народ са лажљивим назорима о свету залуђују и у његовој га урођеној глупости утврђују!! Ето господине! То је моја пресуда о вашој „виспреној" јеврејској појезији !! Цело је друштво одобравало правниково разлагање, и ма да смо се после те распре скоро до зоре веселили, није више нашао свештепик за саветно, да са псалтирским лепотама на среду изилази. Н.

Београдска писма. II. Драги мој Стармали! „ Молим деду и бабу „Да ми купе либаду, „Кер деда па неда „Ушо ђаво у њега." Тако сам скоро чуо где иева једна наша гђца инштитутка, ја се привучем да видим да ли доиста нема либаде кад онако немилице деду проклиње, и гле чуда! нма либаду те још какву, али ипак учини ми се као да на њој нешто Фали, загледам још боље, и доиста либада је ту, али нема нешто врло важно на њој, нема — карнера. Да, ти сигурно и не знаш да је изашла „височајша наредба" од стране гђе Миловукове да ни једна инштитутка не сме носити никаквих карнера, шлајфни, придевача, излишних дугмади и бог те пита шта још; та је наредба врло целисходна и сад само очекујемо кад ће изаћи у званични новина: „У здању више дев. школе продаваће се 2074 риФи узапћених карнера, 1238 шлајфни 4027 дугмади разне величине, 276 великих удевача у косу и т. д." ето видиш шта се све код нас догађа и увађа па реци сад да ми не напредујемо, да ти је само да видиш. Да збиља да је нешто да ти овамо (ма у великом броју) дођеш, да сам видиш и чујеш па да се дивиш. За сваки случај ако би те икад амо ветар нанео неће бити горе да ти дадем нека „упутствија" да би знао како ћеш се где понашати: „Ако идеш у суд, да си мањи од макова зрна, жандару да скинеш шешир, да га „замолиш да буде тако добар да те пријави" а за време чекања у предсобљу да му понудиш своју табакеру. Ако идеш у народну библиотеку да си Херкул, ако не мислиш да дођеш у опасност да те послужитељи избаце. Ако идеш у народни музеј да си Крез или гувернанта у ком конзулату, онда ћеш видети све иначе за сиротињу то и није. Ако идеш на пошту да имаш ваљану порцију грубијанства и добре ноге, оно прво да не црвениш а ово друго да можеш да трчиш од Понтија до Пилата док писмо или новце добијеш. Ако идеш у позориште и оћеш да критикујеш буди спреман на ваљану порцију почасних речи а и на што више од страие неке господе г.... Твој Е. К.