Стармали

„СТАРМАЛИ* БРОЈ 31. ЗА 1881.

251

— Штега... — Велика! У тај мах кине дебели. — На здравље! рече мршави. — Вала! Его видиге, кинуо сам. . — Е па манимо се онда! — Ца манимо се! — Боље ће бити, да цродужимо и за даље ове наше комодије, па да се обоје у једно време цредставимо нашој заједничкој удовпци. — Хтели сте рећи, једном суђеној другом несуђеној „будућој." — Да, да... а с' ким имам част ? — Име ми је Паја Петровић, рече дебели — Ја се зовем Паја Поповић, одвраги мршави. — Мило ми је... — И мени је драго... — Оћемо-ли сад обући капуте ? — Немам нишга против тога. — Па да их обучемо... — Па обуцимо их! Кад то учине, зачуђено погледа један у другога. — Шта је то самном? запита један. — И мени је нешто чудно, — одговори други. — Лекар је магарац, драги Петровићу! — И мени се тако нештЈ чини, драги Поповићу! — За ово неколико тренутака сам још горе омршавио, рече Поповић, који је случајно капут оног другога обукао; — капут ми је сад много шири. — А ја сам сс још горе угојио, дода Петровић, ево не могу више капут ни да обучем. — Тако тешко да ћемо што постићи код наше Перое драги пријатељу. — И мени се тако чини. — Да-ли ћемо и сад још продужити ову комоцију? — Не, никако ! — Боље да читамо „Стармалог," тај ти за свашта зна лека. — Ја баш имам последњи број код мене... шиљу ми га овамо, Почне по џепови гражећи, али узалуд — А шта је ово? викне онај други, који је руке у џеп турио да их угреје, — одкуд ове новине у мом џепу.. . не сећам се, да сам их добио. — То ја сад већ појмим; сад тек примећавам, да сте мој капут обукли. . . — Један Бог! а ја еам ваш сасвим развалио. — Дакле лекар није магарац . . , — Бар није тако велики, као што смо из почетка судили. — Хајд да читамо мало „Стармалог," да се мадо насмејемо, бар док киша престане.. . — Добро де . . да читамо! Онај дебели отвори лист, погледа у њ' и пребдеди. — Шта вам је? упита брижљиво онај мршави. — Лекар није магарац, већ варалица ! викне Петровић љутито. — А зашто то ? запита Поповић. — Слушајте само, драги пријатељу! „Ћира и Спира.Ћира: Јеси-ли ти чуо. Смиро брате, да се лепа Дожићка удала за лечника Биберића? — Снира: Јесам, брате, него нисам чуо, шта је с' оним лудама, с 1 оним мршавим и дебелим, што их је др. Биберић послао у шуму . .. — Доста! манте се тога, — прекиде га онај мршави. — Послао он нас овамо, да један омршави. а други да се угоји. — Наравно, само да нас се опрости . . . — А међутпм он присвојио нашу дражајшу Персу. — Хтели сте рећи, удовицу, коју обоје љубимо . . . — Коју смо љубили — поправи онај други. — Како велите ? — Коју смо љубили . ■ . ЏШ*- Још се могу добити сви бројеви

— Наравно. то се већ по себи разуме! ... А сад хајдемо кући . . . — Дабогме. .. незнам ни као шта ба могли овде још тражити! — Дабогме, јер што смо тражи.«и, го смо и нашли, ево нас у „Стармалом." Прерадио Емил Јовановић.

Новије књиге, послате уредништву на ириказ. Побратимство мееечни журнад за кљижевност и науку власник и издавалац Побратимство ђачка дружина на великој школи у Београду год. прва броЈ 10. Октобра 1881. Београд штамнарнја задруге штампарских раденика (Обилићев венац). Како је поетала преетава о души. По немачком од дра. Ф. Шулцеа. Накладом Марковићеве књижаре У Вршцу Тискаром Ветла и Ветровића у Вршцу.

„Н Е В Е Н 4 ' Чика Т овис^з: јгепст дониси у своме двадесетом броју за 1881 ове чланке: 1. За сиротињу. Иесма (са сликом), 2. Зунак Марко (свршетак). 3 „Невен" деци, пеема Љ. П. Н. 4. Жива лутка, од Душана П. Рајчића. 5. Има > сам, песма Милана Р. Веснића. 6. Север и југ (са 2 слике). 7. Смешни огласи. 8 Грм и човек, по нем. В. Ј. Јанковић. 9. Црна тачка, песма ( са сликом). 10. Ветар. В. Ј. Јанковић. 11. Рис (са сликом). 12. Како је постала варош Картагина. 13. Претоварено песма (са сликом). 14. Разнолије. 15. Даштања. 16. Решења даштања. 17. Чика Јовина пошта. Рукописи и све што се тиче уредништва, шаље се на адресу Вг. Ј оу . ЈотапоуГе "УПеп, Т^аћгш^егз^газзе 9 — „Невен", чика Јовин лист, излази два пут месечно на читавом табаку. Цена је за АустроУгарску на читаву годину 4 ФОр., на пола годиае 2 Фор. За Србију, Црну Гору и остале крајеве 10 динара или 5 Фор. у банкама на читаву годину, односно 5 динара или 2 ФОр. 50 нов. на пола године, и шиље се на адресу Штампарије А. Пајевића у Новом Саду.

јЈ^Ј- Још се добити „ОРАО" БЕЛШШ ИЛУСТРОВАНИ КЛЛЕНДАР 31 1882. ГОД. Цена 50 новчиђа или I динар. Наручбине из Србије ваља упућивати књижарама В. Валожића и Петра ћурчића у Београду, из осталих крајева подписатој штампарији. @62"* Ко наручи за готов новац или на раснродају у више нримерака ових календара добија према количини наручбине највећи рабат. Накладна штампарија А. Пајевића у Новом Саду. Стармалог" од почетка до данас. *1р|1