Стармали

132

Л И ми смо ти опет неки чудни људи. Замерачо вашим гоепама, што један једини иут не дођогне у позориште (на предавање о Вршчаеима), а што оае иначе скоро сваки дан у иозориште иду (на ма1јарске преставе) то прећутимо. Треба битп справедљив! * * * □ Тиса-есларски Чивути тако су већ окупирали целу штампу, да се о београдским министрима по повпнама сад слабо и пише. * * * % Европске дипломате преврћу еггшатске сановнике да виде, како ће се тај егииатски шилет решити. * * * 9 Чујемо, да су се браћа Вуковарци тако расрдили на „Стармалог", да ће сви они који су нам лист вратили, сад при наступању нове четврти онет нретплатити, и још сваки по 5 нових претплатника скупити. Тако се бра%а свете, а за — братску ону оиомену у „Стармалом". * * * □ Најновији број „Видела" вели ово: „Уједно јављамо нашим читаоцима да смо се постарали за Мало по-том, те ево и Макарија. Чим дође, а он заопуца своју стару ноту: „Анђеле, голубе мој! Без тебе драга, не могу живити. . . Ах, ја те љубим! Еуфрасијо моја, ја те љубим!" „И ја тебе!" прошапута она, „Ах, ја не могу без тебе!" рече он. „Ни ја не могу без тебе!" одговори она, „Ја ћу скочити у Дунав, ако не будеш моја !" рече он, „А ја ћу у бунар!" одговори она. „Ах!" уздахну он. „Ах!"уздахну она и. . . Рука се сама шириузагрљај већ је Амор оданео оштру"стрелу, циља, циља. . .* „Гле ти њих! Преда-мном ! Ух, ух! враг те однео! враг теоднео! Нигде се скрасио, угурсузе, грабанцијашу један!" То беше баба Агатија. „Еј, тужан !" дрекну Макарије и већ хтеде нреко нлота да прескочи, кад ал. . . VII. Кал ал ево ти Амора. . . није оданео стрелу, већ скочи у виду гарова, који је то чесно име Амор имао на јадног љубавника. Она т. ј. не баба Агатија, него Еуфрасија паде у несвест, а он једва некако иобеже са боја јуначког. Како ли се беше тога дана намодио! Узајмио је леп црн фрак од гражданског сина једног, бео пруслук од друга, а манжете купио на веру. Па сад, сад. . . збогом презјелна љубови! Историјски подаци и старе хронике, које се о овом догађају сачувале, кажу да се те ноћи предузеле строге санитетске мере на оделу јадног љубавника ! VIII. Било је то у оно срећно чивутско доба, када још на несрећу чивутску не проповедаше Иштоци; било је то у оно

тачне извештаје о скутитинским седницама." Даклем од сад ће бити извештаји тачни, а ови досадањи не гилт! (Признаје дакле и само уредништво, да није досад имало тачне извештаје!). Аб.

П у С Л И Ц е, Да ли су нове владике наше, кад су полагали заклетву на маџарском језику, у себи рекли : Боже! Боже ! Зар већ ни ти не знаш српски ? !

Кад смо чули како је у Београду устав горко уздахнуо, ми смо помишљали да ће скоро бити трке. Али ево шта сад читамо у Београдским новинама : „Трка, која је требала бити 20. јуна у Београду одложена је за јесен."

У Рушчуку и Свиштову оенивају се друштва иро-' тив луксуса, под именом „морални бич." 8сћоп Да §ел\ т е8еп. Имали смо и ми тога, само не против луксуса, већ против најпречих наших потреба.

доба, кад су српске госпође и госпођице читале српске књиге и списе; било је то у оно срећно доба, кад су Срби још на тако ниском ступњу образовања били, да су се на српске књиге иретплаћивали и куповали их; било је то у оно срећно доба, к ад не беше срамота Српкињама српски говорити: беше то у опо срећно доба, кад још није било маџарских клоштера, те се Српкињице на матерњем језику морале учити, било је то. . . . Молим опростите, заболело ме нешто и нешто, а уз то ја пишем за „Стармалог". . . Дакле у то срећно доба волели се он и она. У то срећно доба не доби он њу за жену. IIа ђак је. . . Истина да је мало по том свршио школе и сам бог зна и Футошки баба куд се Макарије дену. VII. Кад ал ето ти Амора, — и то четвороношке. Није одапео стрелу, већ скочи у виду гарова, који је то чесно име имао, на јадног љубавника. Она, т. ј. не баба Агатија, него Еуфросија паде у невест а он, прескочивши плот, падне у бару, и тако обарен и скуван оде кући да премишља велике мисли. 0 овом догађају дискретно су ћутали цели Карловци, јер нико и није знао за то, осим дјејствујуштих лица. После неколико дана био је испит зрелосги, и наш Макарије, као зрела јабука одпада са гране карловачке гимназије; он тури сведоџбу у џеп, и без збогом и без опроштаја оде, изгуби се у беломе свету. VIII. Куд ли је он то отишао? Шта је наумио ? Где се скрасијо ? како му здравље и срећа служи ? А на последак је ли жив или је мртав за оваких пет година, од кг ко му се сваки траг изгубио ? Не знамо не знамо. А баш и кад би смо знали не би вам казали.