Стармали

„СТАРМАЛИ" БРОЈ -ЗА 1883.

— Би сте сад о б л ац и м а обузет р а ј. Ал' у истом тренутку облак сз тај засија, не ито јако пукне, а тај небески леп р а ј наде на земљу у несвест. Мита бежи као бесомучан к' звонцету, даде донети воде, да снере с лица МеланиЈина гар; но ал с гаром нестаде и руменила с лица, (ваљда је сиротица од страха иобледила ?) ал као да су и те лепе обрве изгубиле своју лепу боју, па су пожутиле. — Ах, дакле Меланија се фарба?, Ал кад је оно цигара пукла, исиадоше три зуМоланијииа. — Ништа за то ништа, наћи ћу их, па ће мо их опег метнути натраг! теши Миту собарица. Ах, дакле Меланија носн лажне зубе ? М ита да нечује још каква одкривења, узме штап и шешир, па хајд на поље! говорећи да неће шкодити гђцк Меланији ако се мало одмори после тога страха. Ад се више пије ни враћао, него је онет поче'о ббилазити око просте нриродне Анке, која нема косу као у Лорелајке, ал јој је бар прнродна; којој не треба руменила. јер је сама од себе румена као јабука*, чији зуби нису до душе „зрње од ииринџа", ал нису ни од сребра, него су то природно два низа правог бисера, и која на последку не љуби сваки дан другог, него само њега самог! Тако вам се мој Мита вратио на прави пут. Превео : Касем. Пастирска шала. У пролеће 187. чуваху пастири марву у риту. Међу њима је био и Јоца Г. који је но кад-и-кад у пост хтео да премрси, држећи: да грах не иде у уста већ из уста Тако им између римског и православног ускрса угине овца, а они шта ће с' јагњетом него га Ј. закоље и скува, па позове и другове да једу, на што му ови одговоре, да је п о с т. А Ј. ће на то њима. „На овде нас нико не види." „Али види бог" одговоре му другови. „Е -рече Ј.—бог ће мислити да смо ми Маџари, а њин је ускрс већ прошао," и наговорио их те су јели. Прилика дакле све учини. Здравко.

Н е м а п а к л а, Браца Рада ћаскало врло је шаљив човек, тако, да потпуно одговора презимену. Једном ће рећи: „Еј људи! Радите што оћете, грешите како знате, па ћете опет доћи сви у раЈ." „А како то"? упитаће га слушаеци. „Тако — рећи ће Рада — „јер је пак'о пун па сад сви морамо у рај." „А одкуд ти то знаш"? упитаће га ови. „А да зашто сам ја б и с т а р човек, па умем да расудим! Зар би Анђелић радио то, што ради, да пезна, да је пак'о пун"? „Е — одговоре ови — сад и ми видимо да си бистар. Здравко.

ђука- и ПГука. Ђука. Јеси ли читао. унодни чланак у „Баде • лу" бр, 12.1 ш ј; Шука. Како не бих читао, Он даклр велги, да „нема слађе тековине, но кад је човек сау својим трудом, ; евојим нанорима сгече.* Тако цише маиис т а р с к и орган у Београду. Ђука. Дакле се види да су кошгали они и д р ук ч и ј е тековине,. кад за ону својим тру>г сгечен у веле да од ње „нема слађе." . ■ ■ ,, , Шука- А то је с тога, шго одмах за хим .иеле: „Пешкеши, б а к ш и ш и, м и р а з и — све је т<> — како дошло онако и арошло." Ђука. Знао сам ја да ће тако бити! Ђука. Јеси ли чатао она два подлиска у „Застави ' о „посланицима" V Шука. Богме мепи чисто долазч, да су они подлисци здраве и једре „ посланице" народу, а она такозвана „посланица" да је п о д л и Ђука. НГта? Шта? ЦЈука. Но па — п о д л и с т а к. Астроножичио. Госнођица Даница има дуги шлеп па јо.ј каже мамица .. .:Л да је змијин реп други веле да је звезда ..« ради њеног красног лица и ја велим да је звезда још Даница — Ренатица. Г н.

Вијао сито. Мој брат — Лаза је човек, који само ако не може тако неће човеку било речима или самим делом помоћи баш као оно „задушна баба". Зато Му мора сваки самном заједно рећи: евала му! — Тако је пре недељу две дана, да помогне своме шураку, селио овога из К — љк у Ч—уг. Кад су све већ били натоварили и повезали, онда тек виде да је још сито остало, које брат-1 метне горе на своја кола. Брат-ЈГ. је последњи с коли ишао, да уједно пази да се што не изгуби. Кад су од прилике за I сахат хода били а ветар скине сито с кола и стане га по смрзнутој пољани терати. Брат-Л. да не уштети рођака, заустави кола и нотегне за ситом. Таман да га ухвати а ветар дуне боље и сито се почне брже котрљати. Кад је од прилике преко сто хвати даљине трчао а ободи се од сита раставе па се још брже почну котрљати; брат-1. сад застане мало да види и да размисли, за којим ће ободом да трчи, ал' док је он само мало застао а ветар је ободе толико размакнуо да је брат Лазу прошла воља да трчи за њима, него се онако уморен и задуван морао и без сита вратити А да неби шуре на њега зажалио, купи му ново сито, — на што се овај није ни мало љутио. Здравко.