Стармали

„етАРМАла* БРОЈ 3. ЗА 1883-

Одгбвори нашег Домишљана. д > ; . . I, Нашем Домишљану достављено је ово питиње из Вршда : Зашто је то да прота Филане долази вишеу цркву да служи, од како је добио н а д С е д р е н и.к ? На то Д. одговара : Јер он надбедреник није ни добио за служ б у. (и л и а а а е д у г у) у цркви, него аа н е к е д р у к чи ј е с л у жбе и а а с л у г е. # ч* г П Паш Дозтшљан добио је ово питање из Ианчева: р.ко т о д а с. е ј у начке ч и в у т с к е ж у р н а л и ст е тако ј а к о ,б.о ј е к озака? , 11а то Д. одговора : .,. . Т о ј.е зд т г р, јер. кс-3 аци имају џиде, а риде су в рло д о б р а к а д е н ц и ј а на Жиде. : - »лџ- 1 ., .. Наш Домишљан добио је ово питање из Вршца: 3 а"што с у трговачки п о м о ћ н и ц и у Панчеву н ла ћ а'л и 20 н о в ч, за стој ање у п о зориштуа вр ша ч к и "н л а ћ'а ј у 40 н о в ч.? На то наш Д. одгомара: Ј а м а ч н о а а т о ш то с е позоришнауправа б о ј и д а о д ј е ф т и ђ о г с т о ј а њ а сама не н а с е дн е.

. Преводи с маџарског, ^ек ке!1 пекеш 8а1а4а. (Није кељ мени салата). Впз ев Н/С(>1а1ап (Бушиш со ваљда). 82е1ес1 етђсг. (Сели се дембел). 8га1 а тас1аг оДа теаге. (Салама је дар од меса). Вака^ов Љ (И наш је Тоша лак). .•"иГјОгУ -

Из цркве, Сви знамо да данае наши свештеници слабо, а скоро рећи и не говоре „предике" у цркви; а како су стари свештеници чинили ево једне „приче." Један стари свештеник био је страстан у говору „слова" па је сваке недеље и сваког свеца у цркви говорио. Једном се приликом толико говором занео, да није ни видео да су се људи сви разишли а само црквењак остао. Дрквењак не знајући кад ће попа свршити, узме кључ од цркве, пружи га иопу и рекне : „Ево, господине кључ, па кад свршите а ви затворите цркву." г. г. Здравко.

Из штале, Господар Је ли, Ференц, јеси ли ти дао коњииа зоби. Ференц (кочијаш). Јесам бизон, да шта. Господар. А јесили им доста дао. Ференц. Доста бизон, то си зна, Господар. Ал ниси им требао баш много дати. ференц. Па писам ни дала много. Господар. Али преко ноћ ниси им требао ни мало зоби дати, Ференц. Па висам им ништа ни дала, ердегата. С с.

У позоришту. - Бога вам кумо, јесте ли заиста били у комедији ? — Јесам бог ме! — Па шта сте видели ? — А ео би могао све изређати! Трајало би до сутра. Госпоје су све седиле у неким амбарима (разуми ложе) па су се ладиле са оним, којим се пеку плачипке (лепеза). Ал знате кумо, све су биле слепе г јер ни једна није ништа видела док није натаквула на очи ону дупловану репшективу. Бог ме сте ви кумо видели млого лепих ствари, Бог ме биђе добро. Свештеник је тешио болесника, да ће га анђели носити у небо. Бог ме то ће бити добро — стење болесник, јер сам тако слаб, да се не би могао сам попети. За двојицу. Велика трактација је била код иншпектора. Случајно се догодило, да су тринаесторо седили за столом. Тринаест ! Хрђав знак, рекоше гости. Ништа за то *— викне пи<.'ар с крај астала, који је држао, да ће прво и прво њега експедирати од стола — ј е ш ћ у ј а з а д в о ј и ц у. Доба девојака. — Колико година имате Ви госпођице, питаху једну младу девојку. Кад идем са оцем — одговори она: осамнаест; а кад идем са мамом, онда петпаест !

Иеправак. У 2 броју „Стармалог" на страни 14 наслов песме погрешно је штампан. Не „Измишљена прип о в е т к а" већ „измишљена придика" треба да стоји.

Ш8§- Још се могу.добити сви бројеви „Стармалог" од. почетка до данас.