Стармали

132

„етлрмАли" врој 17 за 1883.

* * * = И кад су распели Христа не Еерујем да су новине више о Чивутима писале, него сад о Тиса-Есларској ствари. * & * + Један чивутски новинар се обесио из очајања, што је крунисање руског цара прошло на миру од нихилиста. * * * О Новосадска општина закључила је, да загради саборну порту гвозденом оградом. Гвозденом оградом требало се оградити још за време Мајтињијевог комесарства и нечијег администраторства. (Те би се бар сачувало основно писмо Саве Вуковвћа, којег данас нема у архиви, где је пре Мајтељија било.) * * * % Земунска господа из магистрата питају г. Шимића од чега он живп у Земуну и шта ради? (Шта та господа са општинским новцем раде и од чега они тако лепо живе то наравно није нужно ни питати, јер то знамо.) * * * х Кажу да је брашнар Јанаћ у Земуну изгрдио дете, што је читало апостол, и у апостолу и ове речи: „Брашно нас не постави пред богом!" * * * © „Видело* доказује научно географијски да Пореч, Грљан и Гамзиград и не постоје на свету, све је то само новинарска измишљотина либералаца и радикалаца. што друго звекну, тако да су многи тако гледали на мене док сам се ја једва задржао да не паднем на другу госпођу. Било ми је да богме непријатно. „Уф , уф, уф, што то чиниге. Тако сам се препала! Уф , идите молим вас, тако ми тупка овде, и тугоспођаУф мету песницу на леву страну и поче показивати како јој срце тупка. „Та томе сте ви криви," морао сам одговорити. Она се поче спремати као да ће да посматра прелаз Венере преко сунца! Разбради се и натаче на шиљаст нос некакав црни цвикер па поче да мосматра. „Ништа се не види. Што већ не отворе тај листер." „Какав листер?" „Па ту ћораву звезду над нама." „А можда вам добро цвикер не гледа. Да сам знао донео би мој дурбин од но Фата." „Уф, што нисте! Ала би ме највиша господа гледала!" А од куда вам такав дубрин?" „Из кабинета." „Шта? Зар сте р.и рођак некога министра?" Ко вам је род?" „Како то? Не разумем вас!" "Па кабинет се зове министарство," — Сад сам јој морао објаснити како сам ја го мислио. Давао се „Роман сиромашног младића," комад пун романтичности, суза и љубави. Сиромашни младиТ) уздисао е за благом што му отац није оставио и тешко се одва-

* * * X У Београду су били недавно неки министри из Аваја (Њшш.) Кажу, да су београдски а в а јм и н и с т р и своје колеге лепо дочекали. Аб

Пуслице, Ако гроф Шамбор умре, ја мислим да би у реду било, да га сарани Француска република, — (јер и он би њој ту љубав радо био учннио.)

Даклем сад је наш драги Бонту дефинитивно осуђен на две године робије. — (кажу да је врло весео, кад је видео да у Француској робијашима не дају салвете.) У Вршцу је један српски попа у својој кући убио псето будаком. — Псето је таки цркло, а будаку не фали ништа.

Сирома Маканец, умре и не дочека да се измире Срби и Хрвати. — Ал неће ни Шросмајер дочекати да нас сједини у својој новоназиданој цркви.

У подлистку „Самоуправе" излазе лепа Перзиска писма. Штета што Шах персијски не чита „Самоуправу" а баш би имао шта из тих писама научити.

жио, да се прихвати каквог посла. Госпођа је гледала, говорила полугласно неке примедбе, накићене са много „ Уф -ова". Загледао сам се и ја, а кад дође до сцене где добра газдарица плаче, чујем ја на мојој левој страни крај срца неко шуштање на одма за тим шуштање као да поточић жубори. Боже! Моја комшиница нлаче, грозно плаче па и мене тако погледа, као да би хтела да се и ја заплачем. Али на срећу за публику ја сам имао тврђе срце и еувље очи, те се не заплачем но се ножурим њу тешити. Јер поток од наших суза толико би нарастао, да би могао прелити преко обала и подавити целу публику у партеру. После би нам се још образовани свет подсмевао што док њихово позориште ватра сатире, код нас га вода плави. На моју срећу она се брзо утиша кад виде да ће младић добити какву службицу. „Ви баш ни сузу не пустисте? Како сте не осетљиви!" Ја сам ћутао, задовољан што сам спасао публику. Кад је завеса пала госпођа се поче живље понашати. На мене је сасвим заборавила, освртала се на све стране; али сам и ја имао свога посла. У једној ложи седеле су две госнођице, два контраста; једна је била златокоса а друга косе црне као зифт . Опазим да нешто проговоре, па онда једна поглеца са догледом а после ње друга; видим да је то на мене, па покушам да се одгзовем, јер ми је то ласкало Али се после нађох у страшној запари, кад видех да се госпођице и смеју. Оаставе главе на средини, прошапућу нешто, насмеју се враголасто, па снда опет гледају. Горњи