Стармали

„сггАРМАли" број 30. за 1883.

235

За то нека се сваки чува; па к га и бог чувати! Аб. У Ш Т И П Ц И. § У „Застави" читамо, да је барон Ф и л и п ов и ћ једини „озбиљни кандидат" за хрватског бана А да коЈе су шаљиви кандидати? Молимо да нам се јави, можда ће нама требатп за сарадника. ж * * П Уапшене радикалне прваке послали су у ћуприју под преки суд. Наравно, штогод је преко ћуприје, то је преко. * * * Код Београда су копајући наиголи на два стара (римска) гроба. Богме је то опасно, кад се стари гробови отварају. Ал' хајд' само нек се не о гварају н о в и. * * * У Београду курзирају неки лажни новци. Да не дагирају ти од госиодина Бонтува? * * & Па што траже толико тог Пашића, кад има у Србији доста паша и пашића! * ^ * ^ Неки новоеадски трговци Немци дочекују врло грубијански наше Српкиње, што купе добровољне прилоге за српску „Добротворну задругу." Па то они чине њима (Српкињама) у корист, јер тиме их одвраћају од узалудног хода по вароши, те дерања ципела и хаљииа, јер кад их подеру коме горе него баш тим трговцама, Немцима, јер о н и онда морају нове да им из својих дућана дају! * * * 14 Није пстпна да наши трговци Немци груби-

јански дочекују сриоке госпође, кад дођу да што купе (н пр. добровољне прилоге; ја баш знам да они њих врло учтиво примају, кад оне дођу да гото к у п е (н. пр. хаљину, ципеле, пантљике. и т. д.). * * * Недавно је изишла нека нова дебела књига. Но нитање је с каквим Образом она излази пред свет? * * * И? Просветни „Школоки лист" доноси о највећој добротворци српској, која је народној просве ти 700.000 фор. поклонила 3 словом три врстена предпоследњој страни (док о другима, који ни близу толико не оставише читаве чланке доноси). Дакле за сваких 2 33.000 фор. и 33'/» новч. једну врсту из петита! (Чивутски „Рек<;ег ЈоигпаГ' је донео о истој добротворци српској преко 10 врста а немачки лист и 1)гаи" по ступца). Дб.

Ђука А за што Николу Хрис•гића зову каплар ским министтром? Шука. Па он је доиста био ^.. аустријски канлар, још кад су оно »шибе владале. Ђука. Па за то му даклем спомињу опозиционари тако често те шибе. Шука. Да, све му вичу: Шибе! Шибе!

Ђука. Знаш ли ти прави узрок, зашто је пок. Даничић оставио своје старо презиме ,Поповић*. Шука. Нагађа се свакојако.

Мраковић није се дао, што но кажу, ни осолити. У то ступи и Мишић међ њих. — Немате ираво, господин Мраковићу, поче одмах да говори, ја, који врло добро познајем господина Станка, уверен сам скроз да му није ни на памет иало да вас покраде .... — Од куд ви то можете тврдити, упаде му Мраковић жестоко у реч, кад сам ја чуо како је обијао шалукатре, и да није дошла патрола, ушао би тај и у собу, и мог новца не би више било. — Али, господине, рече Мишић, немојте терати мак на конац особито кад сте можда и сами уверени, да га је са свим друго нешто иавело, да цуња око вашег прозора. — Не знам ја ни за што друго, одговори Мраковић јогунасто — Ви знате, али нећете да признате, рече Мишић. У осталом господине, то би од вас врло безобзирно било, да ради неке неоправдане сумње сатарите целу будућност тог младог човека. — Не марим .... поче Мраковић. — Није то баш ни тако, прихвати сад чиновник. — А за што је хтео да ми уђе у собу? запита Мраковић. — Та ви то врло добро знате, за што, рече Мишић. Млад човек, лруштво весело и тако даље. — Видићемо на суду, рече Мраковић одсудно. — А не боште се јавности баш никако? запита га Мишић. — Ја — не, рече Мраковић. — Добро, примети Мишић, ви тврдите оно што никако није истина, немојте се онда изненадити, ако и он нешто устврди, што опет није истина. Мраковић га погледи преко ока, за тим погледи на земљу и стаде премишљати. Мишић погледи чиновника а овај се насмешио. На добро, рече Мраковић после подуже почивке, ја — одустајем. али нек ме моли за опроштење, ваљда зна за што. — То је и право, рече чиновник. Међу тим је Станко у оној'соби седио, што но кажу, на копривама. Кад кад, кад су га коприве мало озбиљније жегле, устане и*пружи врат да ; види кроз прозор како се развија дебата тамо у авлији. Кад је видио, да се Мраковић мало замислио, и да се Мишић и чиновник значајно и задовољно гледе, а њему одлане нешто, и чисто се смешкао, кад му је у собу ступио чиновник да му саопшти ствар и да *