Стармали

„стариа.ш" број 30. уа 1883.

239

На пример: — „Еликсир против картања". — „Микстура против плаћања пордије". — „Тинктура против министарског бесиила". — „Есенција против калуђерске хегемоније". — „Маријацелске капљице против солгабировског фокоша". — ДЈулхерин за црне душе". — „Бонбове за магарећи кашаљ и указе." Аб.

„Више

Из једне старе књиге, пута људи постану несретни, пренесрет-

ни, — а да дођу до те несреће потроше више новца него што би га требало, па да човек буде сретан и задовољан. Како је Јефтино и лако владати се људски и погатено, — а како скупо плаћамо наше страсти и пороке."

У брзини,

Један господин који се журно на бесједу спре-

маше, у итњи хтједе да се намирише

0 р е к а, Пред божић се трудида мала Милева да навезе оцу пар папуча. в 0х, боже, ала је то трудан посао!

уздисала је она. „Моја другарица Зорка много је сретнија од мене. Бгаго њој!" — ,А како то?" запита је мати, „Тако, јер њезин отац има само једну ногу!"

Добар знак. Л е к а р. Но, како је вашој госии, еда ли јој је пре подие било боље? — М у ж. Хвала богу, боље ј°.ј ј е : данас је попила шољу каве, па онда вурила за мном шољу да ме удари.

но како Је

био сумрак, у соби, а свијећа још не бијаше упаљена то он у мјесто боцу са парфимом — дохвати боцу са м а ст и ло м, брзо наспе на руку и намаже своје хаљине, за тим навуче рукавице и оде. Кад је дошао у салу и уиустио се да игра, испрља дами сву хаљину, и тек онда сјети се шта је учинио. Варјача. Ови свети. Служио Шокац код Турчина. Једнога дана неће Шокац да ради. „Море бре. а што ти не радиш?" запита га газда. „Нс радим данас, господару, данас су наши „сви свети", те данас све свеце славимо." — „Добро, џапум!" одговори Турчин. Кад после неког времена опет слуга неће да ради. „А што ти не идеш да радиш?" запита Турчин. „Данас имамо светог Имру" одговори Шокац. „Шта, зар опет светац! А зар ти мени ниси ономад казао да су онај дан били сви свети? Па где ја онда свети Имра заостао?" Лекарска утеха, Лекар 'I. у Банату дође болеснику, који је имао неке ране на нози, а био врло плашљив, па запита лекара да ли је то опасно. „То је још све добро, рече Ф., али ако добијете „бронт", онда ћо тек бити наоиако!"

У крчми. Г о с т. Ху, какво вам је то вино ! Код „белог вола" је много боље. К е л н е р. А сипају л' тамо воду у вино ? Г о с т. Боже сачувај! Келнер. Но, онда верујем да је боље.

Нове књиге, Одобрен и препоручен од високог Орп. Нар. школског савета. Мађарски буквар са додатим Мађарско-Српским речником. Ирви део ио С, Вак-о К. Фривирт-у 7 Ј. Грубер-у, А. Пош-у. Прерадио за ерпске нар, школе и то а II. и III, разр. осн. шк. Четврто издање. Стеван Коњот»ић, срп. нар. учитељ. Својина и издаше књижаре Милипоја Каракашевића. У Сомбору 1884, Цена 24 новчића. Српска књижара Браће М. Поповића у Новоме Саду, доставила нам је на приказ следећа најновија издања своја* Црногорски јунаци Народна певанија у седам песама. Цена је 15 новч. Слава црногорска. Српске народне песме о јунацима црногорским и бојевима Црногораца с Турци. Ценаје 15 нов. Љутица Богдан у српским народним песмама. Цена 15. новч. Кга1јеу1С Магко. КагосЈпа реуашја и 8 резата. Сепа је 15 поус.

доноси у своме двадесетом броју за 1883. ове чланке: 1. Патње првих Хришћана, чланак са насловном сликом. 2. Лисица и јарац, од —ар Ар—. 3. Омиљка и Љубинко, приповетка од Озрена. 4. Гордељиви ибрик. (Шала, — која може неке и поучити,) са 4 слике. 5. Пази шта чиниш. (Од К. Вирцбаха.) од Чика Јове. 6. Тургењев, (са сликом). 7. Анка и живина, (песма са сликом). 8. Разполије. 9. Даштања. 10. Чика Јовина пошта. Рукописи и све што се тиче уредништва, шаље се на адресу: Рг. Ј оу . Јоташтс "Шеп, IX. Рогсе-

Још се могу добити сви бројеви „Стармалог" од почетка до данас.