Стармали

238

„СТАРМАЛИ" БРОЈ 30. ЗА 1883.

* * * Даклем Тиса је лепо насадио нашу Наименованост у Сегедину. Може му бити. Он га је п о с адио он га. може и еасадити (а може му богме и д о с а д и т и.) По калајевом извештају у Босни ће скоро тећи мед и млеко. (То је сувише бело и сувише слатко речено, а да би човек могао веровати.)

Цео српскисветблагосиљанашу покојну добротворку Марију Трандафилку, само „Турски Марод" веди о н>еном тестаменту да то п није поштено" (То се Туре не боји бога, јер га не верује, а не боји се ни батина, јер их још није искусио.)

Мати- Ди си ти, бога ти, девојко за толико? Кђи. (Виче из друге собе). Ево ме, мамице, ту сам у другој соби. Мати. А зар се не бојиш у мраку? Кђи. Но бојим се. Ту је и господин лајтнант.

д. Ви сте се наумили женити. Тако и треба. Даклем имам за вас красну прилику. Бићете срећни с њоме. Б. А како се зове? А. Марга. Б. Нећу. А. А зашто. Б. То ми је име здраво слично на карта.

Жена. Море Васо, ти си мени обећао, кад се венчамо да нећеш више пушити. Муж. Јесте, драга жено, то сам ти обећао онда кад сам био свој господар. Жеиа. Па ето ипак пушиш. Муж- Да богме. Сад сам увидео да нисам више сам свој господар; даклем не могу ни испунити обећану реч.

Несмотреност. У Србију с' ових дана — Тако може да се чита Донесене на лађама Многа бурад динамита. Баш је луда нова влада1 Мора рећ* ко то сматра, Та динамит не носи се У близину где је ватра. —д—

Истиснуто простом из чела, Морска је болест : повраћање. Кажу да је то врло мучно и незгодно. Но мени се чини, да је за поморске путнике још много горе — непов р а ћ а њ е (својој кући и породици).

Свет се овај дели ва реалисте и идеалисте. Међу њи је подељено и све варање чега на свету довољно има. Реалисте варају друге, идеалисте варају себе.

Ко рано рани тај се не каје, — јер има времена до ручка и по двапут да фруштукује.

Двобоји па пиштоље поучавају нас, да нису она дела најпромишљенија при којима се најтачније мере и одмеравају кораци.

Над и неаад мора бити да негде заједно станују. Живот нас упућује наду, а на томе путу сретамо се са смрћу, која долази из п е н а д а.

Кога уједе бесно псето, не мора свако побеснити. Ту нам је концесију природа морала учинити, знајући да има доста бесни људи, које није бесно псето ујело.

Спомен из ђачког живота. Кад сам био ђаком У времена сјајна, Био сам „на косту" Код господар-Клајна. Мимогред речено: Кост је био сув; А господар Клајн је Страшно био глув. Једанпут седимо Сви за вечером, А на пољу грми, сева, ГГ онда пуче гром. Гром је страшно пук'о, Чуо га је и Клајн, Погледа на врата, Па викну: „Херајн." Палчић.

Средство против пијанетва, У новинама се оглашује неко ново „средство против пијанства". Тако би ваљало изнаћи лек и од других порока и невоља.