Стармали

„стармали" број 27. за 1883.

214

Чиме ке се заклети. Министар Мумија у Београду опомад је свечано рекао, да он не зна ни зашто друго, него сано за краља и хоће само њему да служи. Ово министарство, које нема ни партије ни боје, радо је бар да има катсво име. Да се не би морало назвати „м.инистарство хомбуршко," хтело би да га зовемо „минис-тарством д и н астичним." А хоће ли им краљ потпупо веровати. Добро би било да му се закуну. Али чиме да се закуне Никола Кристпћ ? Чиме год хоће, велим ја као лојалан оданик краљу Милану, — нека се закуне чиме год хоће, само нека се не закуне споменом и гробом пок. кнеза Михаила. Калимегданџија. Стање здравља у Србији. Српске финансије пате од тролетнице (Виделовачке ^ре.) Виделовци иате од иадавице. Народпа скупштина пати од затвора. Апсане пате од пунокрвија и загуша. Слобода пати о д з у б а (керећи и сејменећи). Спротиња нати од т р б у х а. Уставност пати о д г л а в е. Актери (спољашње политике) пате од у л о г а (рђавих). Абердар пати од тесногрудија (мидерског). Цео народ пати од н а с т у п а (кристићевог капларства.) Из свега овог види се, да ту не могу помоћи ни страна купатила ни Бисмаркове капљице, већ да ту трсба радикална, или бар либерална лека, Једној цури, Кунем ти се црном ноћи Пуном страве и милина; Купем ти се оном моћи Која дрма са висина; И тако ми твог белила Што ти с прста лице дичи; И тако ми твог језика, Што је бржи него ичи; И тако ми моје браде, И сестрице твоје младе. Кунем ти се својом метом Коју желим да остварим; Кунем ти се целим светом, Да — за тебе — ншнт' не марим. Гига. Из школе, Учитељ. Драга децо, сутра донесите сви новац за „Голуба" (лист). ђ ак. Молим господине. Мени је мати казала да се сутра н о с т и.

Два указа, Може бити да коме то жалоспо изгледа и чисто као неки несмисао, кад се на скупштини нрочита један указ, који одређује председнике за скупштипу, а одмах затим други указ, који скупштину закључује. Али мени то не изгледа жалосно, него смешно, и чисто ми долази то тако исто, као кад би се и оваки укази издали: Један указ одређује да се има порез строгим путем исгерати и паименују се егзекутори, који ће то учинити, а одмах за тим прочита се други указ, којим се наређује, да нико нема никакве порције плаћати. Или: Један указ наређује, да се све има оружати и дићи против Турчина, сваки има спренан бити да погнне за отаџбину, а одмах после тога прочита се други указ, у ком влада каже: Останите ви само код куће, свршићемо ми то и без тебе, народе „Зар то нису смешне ствари? Снешне, али нпсу чудне. Та чудо бп текем било, Да од бабе анђо будне!* И тако не треба се жалостити, пего се треба смејати. „Ха ха ха ха!" Је л' тако Абердаре ? Аб*). *) Да би се пзбегдо свако лесиоразумљење изјављујемо да ее овде под „Аб". не разумева г. Абердар, макар што се чланак са „хахахаха" завршује. ^ре^ш.

Разлика, Питали Циганина: каква је разлика између његове егеде и његовога малог сина. — Е кад ме питаш, господине, праву ћу да ти кажем. Моја егеда плаче, кад се пада да ће ту што добити. А ноје дериште нлаче, кад гу зна, да неће ниппа добити. То ти је та разлика. Ђачка досетка. Неки ђак, који је већ све начине и лажи опробао да од родитеља својих новаца искамчи, али од неког доба боја му се није примала, седе па напише овако писмо: Драги родитељи! Ја сам после дужег боловања синоћ умро. Сав новац што сам имао потрошио сам на лекове. За то пошљите таки 50 фр. за погребне трошкове. Ваш покојни син Н. Н. Нови Самсон. Стари протоколиста Н. дође у механу на чашу дива. Собои је донео у артији замотано парче сира.