Стармали

„СТАРМАЛИ* БРОЈ 31. ЗА 1884.

243

температуре тиче, онакав, какав и дочек страних гостију у Новои Саду, то јест, врло хладан; даље мораш, чедо моје, и то знати, да снег има и својство наших народних жеља, то јест радо се и с т о п и; даље је и то знаменито, да кад груду снега ваљаш, а опа бива све већа и већа, тако да мсже да нарасте као дугови каквог Пештапског јуристе или се нагомила као дефраудацијона сума каквог мађарског великог жупана у Серињ-крашовској вармеђи. Питаћеш ме, сине мој : од куда добивамо ми снега ? Добивамо га као и акције какве Лепдер-бавке, то јест он — пада. А у очима ти чисто читам и то, да кзо хоћеш да ме питаш : а како га нестаје? Хе, синко, нестаје га изненада и тако рећи преко ноћ, од прилике, као што нестаје из ногосадског аришта каквог робијаша, који је убио човека: ишчезне некуд незнаш ни сам куда: истопио се1 Хтећеш можда да знаш и то, где има снега? Има га, брате, онде, где и наше школске деце, т. ј. свуда по сокаци, око Дунава, по врбаку, а нерадо иде у школу и у цркву (осим ако ове прокисавају), баш као и многа школска деца. Што се употребе снега у домаћој економији тиче, он се употребљује понајвише за прављење блата по сокаци и за грудање у туђе пенџере. Али за сад нека је доста, не мораш ти баш много учити и знати, јер ваљда нећеш писати календаре, што их издаје друштво светог Јеролима!

У Ш Т И П Ц И. © У Темишвару све саме новости, што их нигде у свету нема : осветлење целе вароши електричда поново падне пред љубљену Милеву, и да јој изјави презјелну своју љубав. Све је то удешено било, да се не прехитри, већ да полако својим током иде. Момчиловићеви су добили госте. Сестра и сип јој дошли су на неколико дана у родбину. Тује прилику Милида употребила те је ухватала чика Мишу испод руке, и открила му свој план како ће он моћи најпојетичније, и најсигурније оно Милеви исказати што хоће. „Ја желим, да овако поступиио. — Ви сте видели чика Мишо, да чело куће Милевине, ииа онај са равним кровом кућерак, покривен сламом. Висина његова неће бити ни три метера. Он се учељава у нашу авлију. — На забату велике куће управо гледи прозор на тај кућерак, а то је прозор од собе Милевине. Ја сам вама већ казала, да Милева весма воли флауту. Кад чује Флауту, она се г Јако занесе, те снева да је у рају. Онога, који свира у флауту, она је у стању да обожава. Кад отиду од Милеве гости, а то ће тамо бити за једну недељу дана, онда ће баш бити пун месец. Целу је ноћ месечина. — Око 10 сахати, доћи ће те ви код нас, ја ћу већ наредити да се мердевине наместе крај зида, ви ће те добити кључ од мене од наших авлијских врата, ући ће те унутра попећете се горе на кров кућерка, стаћете под прозор, и почећете онако тихо, онако прижељкујући, онако примамљујући свирати. Како ће то дивно бити у тихој месечевој поћи. Чика Миша је био сав усхићен, он није могао да пекликне: „0 девојко ти си прави анђелак!' 4

ном светлошћу, и венчање православних младенаца — после подне! * * * -4- Хоће због колере да одложе Пештанску изложбу. Иа то онда неће бити изложба, него о дл о ж б а. * * □ Београдска „Уставност" пружа „Виделовцима" руку помирења; — гле, а зар је тамо опет министарска криза? * * * § У Новом Саду ће ове зиме бити и з л о ж б а; и то ће се многа дрва разне врсте изл »жити. (Златну медаљу ће добити онај, ко измисли начин да собе буду топле и без грејања). * * * % Вешерке, што су до сад прале прљав веш Пештанским полицајцима, отказале су даљи рад, јер веле да немају више толико сапупа, колико би нужно било да се све флеке поскидају. * * * , ^ Зима је јако стегла, снег веЈе - мал те се неће сазвати карловачки сабор! * * * Добро би било госпођи Колери ставити до знања, како Новосађани уопште нерадо дочекују стране госте, те ће се и она клопити наше вароши*

— Немојте ме прекидати. Милева ће се занети, она ће своју белу ножицу у папучу, па ће марамицу на врат, и отвориће прозор, да види тог дивног, одважног и љубећег хероја. Њена ће лепа глава промолити се кроз прозор, а ви ће те тад имати прилике да кажете: Теби, теби обожавана Милево, ја те љубим, и ево пред тобом. . већ ви ће те знати шта ће те казати. Она ће вам казати: хвала, ох да сласти и милине! — Можда вам неће више моћи из скромности рећи, али, сутрадан опазиће те јој на оку, на лику промену. — Али да, немојте ми утицати у реч. Ви сад морате озбиљно па посао. Та научите мајсторски једно две мелодије, ако би она зажелела да чује још коју. Немојте наопако, да ваша свирка буде мачија музика. „Божапствена девојко, ти си мој једини пријатељ у свету, како да ти се захвалим за твоју неуморну бригу. Ја примам твој предлог, и молим те, да ти све удесиш као што треба, Чика Миша је држао да је све већ удешено и сигурно као у воску. Он је од тога дана већ у зору почео у Флауту да свира. Изабрао је тамо неке Сонате, и бубао је непрестано, кад год је код куће био. Некада је у своје младо доба чика Миша и вешто и лепо свирао, али се у последње доба сасвим отпадио, те га је стало и муке и зноја, да колко толко дотера чисто избацивање гласова. Гости гђе Анке већ су давно отишли; а чика Миша *