Стармали

„СТАРМАЛИ* БРОЈ 31. ЗА 1884.

Ћира. Кажи ти мени, за што у Србији извесви влаотољупци један другоме не кажу: Брате „Виделовче!" него: „Брате нанредњаче!" Спира. То је за то, јер они део народ сматрају као чонор бесвесних оваца; а себи присвајају улогу некога вишег створа, који прсд тим чопором ходи и н а и р ед њ ач е. Ћира. Е гле, гле ! Па добро си погодио. Чудим се, како да се нисам и сам сетио.

Ћира. Наша браћа Хрватп имали су ових дан^ лепу народну светковину: отварање академије и галерије слпка. Спира. Само не знам што су се извукли бан 1Сун и кардинал Михалковић, да не буду сведоци овог народног поноса. Ћира. Они су отишли да то из далека гледе; јер знаш, свака је ствар лепша кад се из даље гледи. Спира- Али таке патриоте требали ј5и да и остану у даљини. И они би пароду много лепше изгледали, кад их никада не би из близа видео.

П у С Л Ћ Ц е. Кад се и због подизања културни завода може тако грдити, као што пештански листови сад Стросмајера грде, онда се ви мало нећемо чудити ако се никако да се одважи са својом флаутом. Неиде му ствар по вољи, Милица је нестрпељива па га гони, опа би хеца. Напослетку види и сам чика Миша, да ће промашити вреие, јер месец се већ све касније с вечера појављивао. Дакде он се одважи да прави серепаду. Милица му је дала наде, да ће она дуго увече код Милеве бити, и да ће јој казати, да не заспи одмах, па ће се на нешто врло обрадовати. А то је баш и чика Миша желео, јер ако Милева први сан заспи, онда она неће чути, па се забадава пендрао, и себе у осећајима топио. Све му иде по вољи. Милица му је предала кључ од авлијски врата, а лестве једала наместити нуз зид Милевина кућер' ка. — Сад је све у реду. Она је подмитила ноћњег стражара, кад неки човек уђе у њихову авлију, па се попне да иде преко у двор гђе Момчиловићке, нека узме лестве и нека их склони, а да се ова хумореска не би изметула у трагедију, нека на томе месту простре подебео слој сламе. Стражар је за добру напојницу савестно извршио. Милица и Милева подметнули су млађе код гђе Момчиловићке, да кад чика Миша упусти се у симфониЈу своје флауте, да напусте на кров два мала ратлера који су били вредни као кртица, те да се посиграју са чика Мишом. Све је у реду и од чика Мишине, а и од Миличине стране, Она је отишла ^од Милеве, да виде хец.

скоро Рожа Шандору и Пителију подигне сиоменик у Азији, — хоћу рећи у Пешти.

Шта ће Хрватима академија?! Шга ће им галерија?! тако ђипају те новине. Сгросмајер тиме није ни мало доказао да је љубитељ просвете. (Та да богме, оно су љубитељи просвете, који Словацима укидају Матицу и гимназије).

Спремати се за меничко право — то је лепо. Искати катедру грађанскога права — то је још лепше. А добити катедру римскога права — то најлепше. Али така се лепота само у Београду може наћи.

Даклем новосадска општина исплатила је рестанцију за дојакошње саборе, претплатила се и на идући сабор, — сад би се даклем могао држати сабор, макар и крњ, макар се састојао само из посланика, које Нови Сад избере.

II румунски сабор, ма да је сазван, ипак је за то одгођен. Ал томе су криви покојни Хора и Клошка. Е тако је то. Румунима сметају мртви, а нама живи.

Неком Сгарчевићу у Завидоцу родила жена уједаред петоро деце, кад би ту децу мвгли изабрати за посланике, ти би за цело надлармали и самога Давида Старчевића.

Чика Миша је једва дочекао десети ноћн и сат. Црн фрак, жут прслук, црне окраће чакшире, исечене преко обичаја му ципеле, шарене чарапе, велика плава поша, омањи фатермердер, црн цилиндер, а па рукама жуте рукавице. Чика Миша као да ће на концерат. У руци му флаута у кожу увијена. — Чика Миша иде, ал пази да се несусретне са познатима, па заото иде са оне стране, де није месечина. . . Ено већ и куће Милевине, срце му бије јаче. Лагано се довуче до врата Миличини, кључ у браву, за тиии часак био је у авлији. Ба прстима дође до зида комшијског. Мердевине су ту. Чика Миши све јаче бије срце. Он се попео па кров, разгледа около, свуд је тишина. Чика Миша у своме осећају није ни приметио да је одмах за њим ушао стражар и да је мердевипе уклонио. Чика Миша је скинуо рукавице и оставио их у шпаг. — Извадио је своју флаугу, и отр'о је марамом чистом, сувом. Погледао је пупим чуства погледом горе на прозор. Никога нема, све је мирно. Чика Миша се накашљао. Он је почео пијанисимо, па све в&треније, чипило му се, да се Милева већ почиње заносити, ал у тај мах, поче једно псето, ав, ав, те снопаде чика Мишу за чакшире, а за тим и друго кев. кев, те управо чика Миши под ноге. — Чика Миша се обезнанио, шта га је снашло, кест, кест, ал јест, керићи срчани, неће да позааду чика Мишу ; а чика Миша држ махати са ' флаутом, а натрашке ретерира до мердевина. — Проба ногом да нађе мердевине, ал пе мо| же. Граја све већа. Чика Миша са флаутом маше ко луд,