Стармали

„СТАРМАЛИ" БР. 30. ЗА 1885.

237

Проба пера. СХБУИ. Зашт' се ђаво не жени? Зашт' се ђаво не жени? Бремишљао Швица. Ал се брзо сетио: Јзоји се иуница. СХТ.УШ. Из ноћног дневника једног благодејанца. На мом столу, браћо, Салама ј' голема. То јест то сам снио, Ал кад сам се пробудио, А саламе нема. Још сам и то снио Да сам гладан био. Ал кад сам се пробудио Још сам већма огладнио. Даклем тако, свете, Гњездо судбе клете! Салама се само снива, А глад не избива. СХ1ЛХ. Ш ^гев {'аешп^ 1(1ет, 11011 ев! 1(1ет. Еад је б а б а љута Уклони се с пута. Кад се ж е н а љути А ти само ћути. Кад се љути цура млада, Реци ка' у шали: Фрајлице, голубице, Би л' се ви удали ? рбио Вукосаву и никог више, још кад је једног дана »био писмо са адресом : Велештованом господину Аци Миленковићу слушаоцу разреда срп. вел. гимназије у Месту. Унутри је писало: Драги господине Ацо! Не могох срцу одолети, а да вам не откријем највећу .јну, а та је тајна љубав. Ја вас љубим свим срцем и дуом. Ја вас обожавам — господине Ацо! Ја би најсретнија [ла, кад би се вашом љубом назвати могла. Остајем љубећи вас Вукосава Видић до гроба. Дал је било сретнијег човека на овом свету. Та свако писмо трипут пољубио. Сад су наступили дани радости. 1Д је тек певао, сад јој је тек посвећивао песме. Одмах I хтеде и одписати, али не! И онако су скоро, кроз дан а беседе и балови, па ће јој он усмено да рекне, што г срце осећа. (СврнгаНе се.)

Ч и к. Који гледа све на свету С реалног гледишта, Нек ми каже, шта је дебље : Никад — или ништа. Који хоће све на свету На вагу да баца, Нек ми каже : колко броји Цента пољубаца. г—д—н. Наивности, досетке и др, из дечијег света. (Увек отворена рубрика.) „Видиш, Тошо", рекохја, „ти си већ напијаци и уз пут појео неколико трешања, а сад хоћеш да добијеш толико исто, колико и твој старији брат, и још бираш себи све најкрупније. Мети руку на срце, па реци : ј е л и т о пр а в о." Мали Тоша ме враголасто погледа, и рече: „Па м ен и је право."

Мала наша Госпава, кад је први пут видела месец после подне, окрете се матери и рече: Гле, гле, мати, месец је већ изишао; он сигурно мисли да је сад ноћ. н. љ. м.

Показали малом Гаји портре покојног му деде, на коме је овај (као што се обично портрети сликају,) насликан био од главе до појаса. Онда ће Гаја запитати оца: „Па зар покојни деда није имао ногу?"

М а т и. Је-ли, Љубице, би ли волела да добијеш малу сестрицу ? Љ у б и ц а. Волела би, — ал да не буде лепша од мене.

Гајица са својом матером гледе кроз прозор на улицу како пада бујна киша. — Је ли, мама, за што пада киша ? — За то, чедо моје, да боље расте и ниче пасуљ, грашак, лук и друго зеље, које ти радо једеш. — Али за што пада на улицу, — та онде не ниче зеље.

Возили смо се из Н. Сада у Карловце ја и моја Ленка. Ленка опази у Мајуру на пољани лепу велику кућу, на којој је био натпис : ИСКЖА. — Ленка ме запита: — Је ли тата, каква је то кућа ? — Па то је школа, — одговорим ја. Ето видиш да пише 1ЈСКЖА. Ленка се мало"замисли па онда као за себе прошапута: то је зацело женска школа. — А по чему ти судиш да је то женска школа? — Па за то, што пише у ч и о н а. — Да је мушка школа онда би писало у ч и о н.