Стармали

60

„СФАРМАЛИ" БР. 8. ЗА 188б.

Ћира, Даклем, јеоиди читао да је у Белгији велики 8^пк? Спира. Морам ти ући у реч. Ти ту реч не изговараш добро, Оно истина да се пише 81пк, али се изговара: Штрајк. Ћира. Е да — знам ја шта говорим. „Штрајк" ће бити онда, ако радници одрже мегдан, али ако полицаји буду јачи, овда ће бити: б^пск.

Ћира. Шта велиш о Сомбору! Спира. Опрости брате, немам каде разговарати, — морам ићи да се купам. Ћира. Ајок! Не пуштам те док ми не кажеш шта мислиш о Сомбору. Спира- Е па у кратко да ти кажем, — ја би радо пристао да не буде ни велики ни мали фисикус Србин, само кад би хтели они осчали да буду сложни и свесни Срби. Ћира. Сад иди па се купај. Али о томе мораћемо још коју продиванити.

Проба пера. Сћ.. Није био ни Сократ сасвим без себичности. Осуђеном Сократу пун су пехар дали; У њем' беше нешто као цијан-кали (Али то су Грци онда друкче звали). Сократ пехар прими па на ноге ђипи; У пехару кипи, — а Сократ га припи У живот и здравље сунрузи Ксантипи. „Живиздрава била сто иљада лета! Нека је на земљи свака срећа ерета, Да се не дошета до онога света!" Г-д-н. П у с л и ц е, А. Неке чивутске новине трубе, да у Србији управо и нема министарске кризе. — У томе ће канда имати право, — јер то је криза народна.

—. Мучна је то ствар бити посланик на пештанској дијети. Ено опомад су неки посланици у кору викали противној странци : М у!

(П. Има већ десетак дана од како се краљ Милан једнако саветује. Али никако да се усаветује.

©. Бадава! У Србији је сад све натрашке. Има

људи који би требало дасунад подзором, — а ти су баш под надзором.

X. Досада нас је само финанција убијала, а сада нас убијају и фипанци.

= . Између уредништва „Заставе" и „Браника" престала је уобичајена замена — (или управо речи наступила је занема). — „Стармали* се нада да је то била само шала у очи првога априла, да се мало обрадује „Наше Доба" и „Турски Марод" — па по сле да им се викне: априлили!

Л- Сад кажу да г. Кока није измислио оне пушке што се по његовом имену звале. — Па ништа, можда је он пронашао оно ново сретство што се зове ко ка и н.

У краљевом двору, Да је ово дана покушао неко да шета по Београду, сигурно би му застала не само нога, но и памет. То вам је било трчкарање око краљевског двора! Милан Кујунџић је у журби заборавио да навуче мидер, те изгледа у струку, боже ме опрости, као мушкарац; Пироћанац је у место свог програма дочепао зидарски план нове палате, коју је намислио зидати; само је Никола Христић остао ладан и непомичан. Он је поручио краљу, да има кијавицу, па пошто је напољу зима, то нз може излазити. Но краљ се брзо досетио. Дао је донети из Зајечара са гроба стрељаног поп Маринка и другова љубичице, па је послао мали букет Христићу, у знав, да напољу није јака зима. То је био уједно и знак, да је над гробовима Христићевих жртава нарасла већ и трава, па се нема чега бојати. Но осим Кујувџића, Пироћанца, Христића, позвани беху у двор и Гарашанин и Новаковић и други, па је краљ отигпао чак тако далеко, да је од Христића одвалио прво слово, те позвао и Ристића. Најзанимљивије јеу свему то, што је краљ све те људе питао за савет и мишљење, па ће после радити оает онако, како то њему буде воља. До овог часа још нису званичне „Српске Новине" донеле на челу листа, шта се испод чела краља Милана изврзло, али ће вас можда занимати да вам јавим понешто од онога, што се у дворцу догодило. Краљ је држао преговоре са садашњим и бившим министрима у жутој соби. Зна се да је та боја влашка а не нашка, но сваки може напослетку волети ону собу, ко.ју — воле. У овај мах стоји пред краљем Кујунџић. Кујунџића су звали некад Абердарем, он је певао и песме под последњим именом, а нарочито је 1868. год. написао песму која почиње овако: Милану 0 Златном си се штрангом обесио, и т. д.