Стармали

„СТАРМАЛИ" БР. 16. ЗА 1886.

125

робзшпиз." А Анђелић покаже падац кроз два прста па дрекне: Нећу. □ • То није нова ствар да се са Анђелићем не може радити, — само су докази за то све новији и новији. с?. »Турски Марод" сад тек приповеда ко је Херострат. Касно се сетио, — тиме је требао још у програму свом да се представио, — а сад већ сви знају и без каже* Опклада. Опалади се с Тешом Наж удовац Јова Да ће за три десетице Обријат' бркова. Бркови су важна ствар Баш и за удовце, Ал што не би жртвово' их За толике новце. Оде право берберу Да му брке скида, Победи се радује И планове зида. „Најлепше ћу вино Пити у крчмара. Свираће ми тамбураши Догод траје пара." Обриј'о је бркове, Отрчао Теши: „А само да ми је ту! Научио би га ја памети!" гунђао је г. Сава. „Бројтро!" зачух ја неки стран глас. „0 добро јутро мајстор Перо!" „Ви сте поручили да дођем!" „Да, да поручио сам. Ево видите онај шифонер, хоћу да ми га преполитирате. Ево кључ па га откључајте." „И молим ти сја Боже наш!" певао сам у себи и то баш оно велико, што се поји о василијевој служби, само да ме беда мимоиђе; али брава шкљоцну, врата се отворише — — — — — — — — — — — —

Згледалисмо се, док г. Сава не отпоче. „Ко сте ви ?" , Ја ?" »Да." „Ја ко сам?" „Та да ви !" Да збиља, „ја сам — »ја"! а „Одмах да сте рекли име, ил ћу сад!" Сад ми сијну нека, врло „панетна" мисао т. ј. да се учиним „л у д и н". „Говорите како вам је име?" „Име ми је Диоген!"

„Молим три десетице!" — А Теша се смеши. Смешно му је гледат' Обријана лица: Али зато рече: „Ево десетица!" Изброји му Теша, А Јова га гледи, Час црвени к'о ватра, Час к'о восак бледи. А ратос ти опкладе И така заната ! Биле су три десетице, Али — из ка р ат а. Анчић.

Мали антисемита, Лака добио од свог тетка десетак, но пре но што ће га потрошити решио се, да га најпре претвори у бакар. Ту био и његов друг Јоца, па га позове, да код Шателеса промену у ситно. На то ће ЈГака : „ПГта ваљда сам луд да идем код Чивутина. Ја помажем само Србе. Идем у српску трговину да променем. иц. Човек и мајмун. Да је човек од мајмуна посто, не верује свако; али да ј' неки „човек" — мајмун", докасти је лако! Др. Назбулбуц. „Презиме ?" „Презимена немам !" „Ма немојте ви ту бити луди, ил — ! и сад ми показа г. Сава његов чибук (већ знате шта то значи.) „Како вам је презиме?" „Јер цео живот цео —" певао сам као да ие се ништа и не тиче. „Та јесте ли ви при себи!" „Та јесте ли ви иој сусед из Аустралије? Врло добро!" говорио саи опет ја. „Јесте ли ви луди, или безобразни?" „Ала је овде зииа! бррр! Снег пада!" „Шта сте по занимању?" „Кад се на шест, дода још два, онда је управо осам." У том оригиналном разговору, дође и „она" —гђца Јула. Сва пребледи, кад ме је спазила, но брзо се досети мојој беди и невољи, па се чињаше као да ме и не познаје. „Ко сте дакле? Одакле сте? Јесте ли при себи ?" „Да, родио саи се у Риму, и то шест година јпре Христа „Али забога!" „Да, па онда пођеи мом теткуЈу госте на „иесец." „Ви сте луди ! к „Не, не (добро је само кад ме за таковог држиш),