Стармали

124

„СТАРМАЛИ"

БР. 16. ЗА 1886.

Ђука: „Ја не знам, што су се Мађари толиео окомили на Румуну и „Трибуну." Шука: „Иди ђуко, тек тако рекГ Јнеш. Та Тиса се страши и једне 1^'буне, а како ли неће тек од три — б у н е.

Ђука : „Стигла је вест, да у Херцеговини, на Глувој Смокви има јака хајдучка чета." Шука; »Вашто баш на Глувој Смокви?" Ђука : »А ко ће то знати ? Може бити да то значи: кад је власт глува, ил не чује јадање народа, онда ће народ на Глуву Смокву.

Ђука: „Хоћемо ли о Видову-дну у Раваницу?" Шука : Право је да идемо тамо, и онако нас непрестано зову на друго — Косово." Ђука : Па ти ко велиш наш ход у Раваницу биће одговор на то. Имаш и право. ______ — ом. Ђука. Кажи ти мени како ти баварски министри нису могли пре познати, да им је краљ шенуо памећу? Шука. То не звам. Ђука. А како се зове њихов први министар? Шука. Зове се Л у ц. Ђука. Е сад ми је све јасно. Сад разумем и то, како су после лудог краља могли прогласити другог; који је још луђи.

П у с л и ц е, Из последњи жалосни догађаја у Баварској може се црпети много наука. На пр. и то, да понизним и добро плаћеним слугама, краљ не може бити никад довољно — луд. Л. Кише падају. Вода расте. Сад већ и сами мамелуци смеду викати : А ћ г и § Т и с а ! (т. ј. река).

Д. Чујемо да у Србији нема више упразњених места поштански кондуктера. Сад ће се немили професори, учитељи, и други чиновници, по потреби службе, шиљати у ајдуке. х. Што је Стросмајер говорио у православној цркви, од тога нам неће доћи унија. Пре би могла доћи од туда, што православни свештеници у православним црквама ћуте ; и кад проговоре, не препоручују увек слогу него често сеју раздор.

О. Па добро, кад је Стросмајер прозборио у православној цркви, тиме је признао право, да и наши првосвештеници могу зборити у латинској цркви. Баш сам љубопитљив да видим, који ће бити први.

—. И Србији је већ дошло до густа. Гушће већ не може бити. Даклем мораће се скоро разбистрити.

Ипак има нека разлика између Анђелића и папе римског. Папа римски каже учтиво: ,Доп

Сава и мој шифонер почео да закључава. Последше „шклоц" и ја бејах закључан. Нит се смем дерати, нит је пробитачно чутати. „Ержа, немој данас никуд ићи, јер нећемо са јаузна кући доћи, па треба да чуваш кућу." Г. Сава закључа собу, оде прво у дућан, па кад га затвори, онда ће по своју Кату и ћерку му Јулу. „Ах! ех! их ! ох! и т. д. уздисао сам ја у потешњој утроби мога шифонера — но узалуд, све је мирно, ни од куд помоћи. Бар да сам затворен као други свет, већ „двоструко," јер и кад би изишао из шифЈнера, тада тек наступа питаае, како би изишао из собе. У осталом био сам вам доста слободан. Смео сам мислити што год хоћу; смео сам плакати; смео сам се смејати; смео сам уздисати колико год ми је воља (то сам највише и чинио); уопште био сам „слободан," као и сваки грађанин миле нам домовине. „Оди Мочниче! Оди и ти сухопарни Салусте! Одите сви класици и грчки и римски! Одите да ме саветујете!" „Шта ту дуго мислити!" рече ми моја мисао, која ме је управо и навела на овај белај „оби врата !" Сад станем дрмати, трести, гурати, трољосати, овамо онамо, док не попадоше, „дунцтфлаше" са шифонера. Као што видите, с' горег на горе! Лупа стакала пот-

сети ме на „чаше;" чаше на „вино" ; вино на „весеље;" весеље ме потсети на Авакума Дртошића, где сам вечераске позват на вечеру и т. д. и т. д. Од све муке бар да вам речем коју о г. Сави. То вам је човек старога кова; човек који се сећајош оних „старих сретних времена." Не мари вам он баш данашње понашање омладине; није, вели, ни он своју Кату пре пољубио, док се није оженио, па је фала богу жив! Г. Сава Кочоперовић врло је жустар и чувствителан. Што чини, то све чини осећањем. Ако чита што из Сибирије, не сме фалити да ће добити кашаљ и кијавицу; ако чита што из жарке Африке сав се запури и озноји; а кад је читао „прекрасног Јосифа" већма је плакао, него сада ја у шифонеру; а кад је чуо да је отац Варнава нојео по прасета без салате, веле да је одмах добио трбобољу т. ј. г. Сава. Али извините ја морам мало прилечи, па: ла-а-ку но-о-ћ! 2. Мото. „Конецдедо краси". Баш хтедох искати од Александра 5 фор, кад ме пробуди вика и ларма г. Саве. Поевађали се за дунцтфлаше па да се почунају, не зна се које?