Стармали

„СТАРМАЛИ" БР. 16. ЗА 1886.

123

Србима каже, да је крајње време, да еедостојне синове своје растуре на све четири стране света, као што је некад Синан-паша растурио светитељев прах, Ја држим, да то жели целокупан народ српски, а да ли ћу се још дуго морати по свету шетати, док се то испуни — то ћемо видети, а кад се догоди, ја мислим, да ће се онда чудо догодити, те да ће ордени светог Саве сами од себе спасти са груди једног Радића, Павловића и т. д. Живи били, па и то видели ! . . . Милисав. У ш т и п ц и. У Баварској је сад краљ Ото. И у Србији је краљ о т ' о . . . . (Ал већ доста и куда ћеш више). * * * Лаза Нанчић је сад слободан. Т. ј. слободно му је да мирно гледа неслободу, или да иде опет у — затвор. # * * Читам: у Босни терају архимандрита Мошталице да хвата хајдуке. Није тако. Ја видим да они тиме тог човека терају да и д е у хајдуке. * * * Краљ Милан се бацио на новинарство, те пише у званичним новинама полемике против Ристића. Лако је њему, кад у Србији закон о штампи нема казненог параграФа против — слабе памети. * * * У Србији деле сад ордене онима, који имају засдуге за „напредњаке." Сад читам да је и Пастер добио орден. До сад се на напредњацнма не примећује да је Пастер тај орден заслужио. 1. Седам сахата куца, а ја се пењем по степеницама, што воде на други спрат. Никога нисам видео, доли слушкиње, која се наравно није ни могла друкчије звати него: Ержа. Она ме није ни приметила, јер поред њеног певања: „јај де фај!" није могла чути бахат мојих ногу. Полако се пришуњам у омању собицу, мислећи е је она унутри . Ндгде живе душе, све празно, свуда тишина. „Госпођице!" викнуо сам — али и опет никог, да ми се одзива. Решим се да причекам мало, можда ће одма доћи, и за то време прегледао сам слике. Поред осталих ствари највише ми је упао у очи шифонер и то „празан шифонер." „Ах!" узданух ја, и чујемнеки бахат по степеницама. „Она је" помислим ал се јако и преварим кад место ње опазим њеног оца, господара Саву Кочоперовића. „Ержа! Ержа оглувила богда ! Ержа!" викао јо господар Сава да се све разлеже. „Изволте!" „Та шта изволите, оди овамо!" Мал ме није капља згодила, кад сам чуо крештећи

* * * У Србији и опет апсе. А псе? * * * Кажу, два Србина ратара Карловчана, пронашла лек против гад-бубе филоксере. Дела браћо ратари тражите лека и против оне друге филоксере,' што таманп виноград Господњи, јер по нами ништа бити неће. * & * Радић се нашао да чува мађарску државну идеју. А при том се показује, да је по осећању гори од онога, што чува — гуске. е.

Ћира. Чудно је то „Видело." Спира. Како? Ћира. Ни пре ни поеле него баш сад је нашло да Драгиши Станојевићу довикује да није јунак. Баш сад, кад се по целој Србији шапуће: Евала му, баш је момак!

Ћира. Разјасни ти мени, како је то. Ја чујем д' су се у Србији појавили многи ајдуци. А немачк новине веле да су то бриганти. ГЈа сад који ј ■■ бес, јесу ли ајдуци или су бриганти. Спира- И једно и друго. Ајдуци су зато јер су метнули главу.у торбу, да им буде сигурнија нег по селима. А бриганти су зато, јер већ и немачк,' новине увиђају, да влади велику бригу задају.

глас господара Саве. Шта ћу наопако и узао час! И она" ко је нешто љутит, па ако ме ухвати! Ух! ух! несретниче, куда ћу, камо ћу ? „У шифонер" шану ми моја мисао, и по њеном савету упутим се отвореном шифонеру. „Само док господар Сава не оде из собе!" мисли сам ја у себи, управо у шифонеру „а чим увребам прн лику, ја ћу већ „нокат !" „Где је госпоја?" „Отишли су на јаузн!" „А моја Јула?" („и моја?" додадох ја у себи). „И они су отишли." „А куда су опет отишли на јаузн ?" „Отишли су код госпоје ћутићке!" „Добро, добро, севај сад!" „још су казали, да ви одете по љих!" „Ехеј моја Като не тече се тако ! Не ваља ти посао Като! — Само по јаузнови, акш куће је већ све у свом реду! — Врата од собе шир< отворена, па шифонери све — ух ! да ми је ту!" гунђп > је г. Сава па поче да закључава врата од шифонера д > мене „бити имајућег" „Избави ме од лукаваго!" Завршио сам ја, кад је г.