Стармали

187

„Ко у мат..ду срне, тај обично потоне." И Ј1. Рајин је срнуо на в Матиду* па је и он потонуо и то врло лубоко. * Лази Рајину треба захвалити и то мађарски. Добро би било кад би то Крстић узео на себе, а владика Бравковвћ би после у име Рајиног мађарски одговорио. * & % Дакле владика Василијан, постао је владвка с ил и јае. Но и то с и л и ј а н може се скратити. * * * Доота је ако отпадне само још носледње слово в (н а ш) и онда смо свршили с њиме. & & Иего да будемо сад озбиљни. Ух људи, ала је то уз&аево. што код нас даје један другом прилике, да сваки може већ сутра дан рећи: ,11 а нисам ја в ај г ори !"

Ђира. Збиља! Та ми се нисмо ни разговарали о томе, како су „Виделовци" јурнули ноћу сами на себе, покупили своје ситне паре, поцепали своје тефтере и разлупали своје старо канабе. Спира. А шта им би, да сами себе тако омрзну ? Ћира. Није '10 то. Него навикли се људи да отимају и луиају, па кад не могу другога, а они хајд ва себи мало да прозанате. Спира. Иа добро. То је све лепо и красно. Али

што вису полупали и своје вово канабе? — Онда би био већи ефект. Ћира. Е, ал би био већи и дефект! , П у с л и д е, ©. Акције Фердинанда кобуршког скачу, — на једној вози. (Ако вије весело, ипак је мало смешно).

У. Адреса умерене опозиције изишла је у „Оћгоги" са много прозора. Кроз те прозоре види се како чврсто стоји измајсторисана већина.

Српски клуб састао се, и закључио да се не растаје — од чике бана, макар га овај и пз ушима тукао.

(5?). Кад је већ Озеровић петролејац, — онда Нери Теодоровићу није ни бриге. Може комотно цурукнути на стражњи ам.

Кад је онај силни дував у Београду изгорео неки су странци направили врло кисео лик кажу да ће Лендербанка (тај) лик видирати.

™. А шта се тиче владике Василијана, што су упражњеве толике парохије. Само кад су попуњене владичавске столице.

будете иешке ишли. Принесите ми ту жртпу, и одреците се коњица свога." — Ваљца не ћеш учинити ту глуноет? — реком му ја. Твој генерал не ће добити таквога ађутанта, на ће се можда и расрдити на тебе. А је л' прако, да толико много жртвујеш једној женгкој ћуди, кад и онако не знаш, да ли ће од те целе комедије бити успеха. — Пријатељу, рече ми Јован суморно, тајанственост ове женске толико ме мори, да ћу ове да урадим како она жели. Она ме држи само за сујетног, који само за то јаше, да се може кривити на коњу, — добро дакле, прекосутра ћу да идем к баталиону у редовну службу, и ма да сам се већ одучио од тога. За тим је сео за сто, и нанисао је молбеницу, да га ослободе од ађутанства. Ми се већ озбиљно побојасмо за Јована, тако је дубоко заронио у ову тајанствену љубав. Тек је био један »'ееец дана, како се догодила у пливалишту она измена веколико редака између њега и ње, и он се смртно заљуб>;о у празну слику без тела, којој су она ситна писма била сви видљиви знаци. Једно вече седели смо у киоску, где је било много света. Кад се нублика поче да разилази кући, прође по-

ред нас нека висока лепа црномањаста женска, у пратњи друге постарије женске у црнини. — Кад би ово нешто била моја Софија — рече Јован. Не за дуго после тога, пристунч један келнер к нама и даде неку каргу Јоваку. На карти је била само ова једна реч: .СоФИЈа." — Ко вам је дао ово? — питаше Јован уплашено. — Хордар са ћошка рече ми, да је неко женскиње, које се овуда шетало, показало му господина нагпоручика и дало му ову карту да је вама преда. То је неко високо плаво женскиње, мора да је врло отмено, јер је ливрејисан слуга ишчекивао на њу. — Дакле није она то била! — рече Јован суморно. Сутра дан добије од ње нисмо, које је овако гласило. Драги пријатељу! Видела сам вас опет, и врло сте сетни били. Вудите расположенији, јер последње искушење Ч( ка на вас. Ви сте јутрос добили зановест, да одпутујете сутра зором у К. Немојте да идеге, вечерас ће вас кмени да доведе мој изасланик, који ће вас у 7 часова потражити у вашем ставу. Ако ово учините испунићу вам сваку жељу." Ја сам баш онда био код Јована, кад је добио ово писмо. Крв му ударила у лице, и олмах у првом тренутку је цело писмо изгужвао. Широке груди му се узбуђеио надимале. За тим у једном постаде као мртвац блед.