Стармали

Д. Не заамо је ли капетан Рајин метнуо штемпл на своју денунцијацију против Матице. Али народ неће заборавити да жигоше што је за жигосање.

Ђука. Чујем да ће Магица Сриска из Пеште добити нову наредбу. Шука. А какву? Тзука. Овако ће гласати: ко има матер Маџарицу, тај има нарочито |-^право на српске штипендије, — а — -* коме су и отац и мати Маџари, тај не треба ни да мољака, већ нека оде са г. Рајиним у Матицу, па нека узме колико му треба. Шука- Шалиш ли се ти? Ђука. Дабогме да се шалим. Така наредба неће никад изаћи. Али да се, и без наредбе, тако удеси то би чивутским новинарима врло праведно изгледало.

Љубазна писма. I. Она (пише из илиџе писмо свом љ у б љ е н о м мужићу). Слатки Мито! . . . Пошљи мени једну паклу бан'ка ; али одма, јер их треба твоја верна — Анка. Р. 6'. Мал' не сметох с' ума, са дерниж новаца : да ти аошљем туце врелих пољубаца !: — —

Он (одговара телеграфом својој милој жениди). Слатка Ано ! .. . Шаље теби 7 (видиш како хига.) три хиљаде пољубаца твој искрени — Мита. Р. 6'. Мал' не сметох с ума с' врелих иољубаца: не чекај на иаре,

ја немам новаца !!!

По немачком.

Др. Назбулбуц.

С брда с дола. II. | Дакле троједнички је сабор о т в о р е н. Но осим сабора отворен је и онај јаз, који још увек стоји из међу ! Срба „народних заступника" и самог народа; отворено је п о љ е и Стеви Вацком, да опет пронађе какав барут и сурдујише кога у — затвор; отворено је пољеи свима посланицима, да на сабору по вољи затворе уста (осим баш ако је којем наспело да зева) и климају бану Хедерварију ; отворене суи шаке истих за примање дневница; отворена је и рана, коју су они нанели народу својим лонашањем. Но тек што смо прочигали, да је сабор о т в о р е н, одмах нам стиже вест да ће скоро бити затворен. Али осим сабора затворен је још увек е Старчевић; затворен је и „Румунеки Милетић" Лукач; затворена су и врага слободној штампи и јавној речи; затворена су окорела срца „наших" поеланика; затворена су врата на делегацији многима, који су с њоме (односно с њеним „миразом") кокетирали. Дакле као што видите сад је отварање изатварање на дневном реду. Ето је била отворена и скупштина српске „Матице," на којој се вајни Рајин прославио.

— За један часак сласти и радости иште будућност, живот мој. 0, та жене су без срца, без осећаја. У највећој тишини, без икаква шума, оставио сам Јована, да се сам бори собом. У овом питању је само он могао решавати. Сутра дан рано са зебњом сам отишао у његов стан. Јован беше отпутовао у К. ❖ После < вога догађаја на две недеље дапа, док сам ја једнога јутра још спавао, утрча к мени у собу Јован, уз велик звекет своје сабље. На лицу му се преливала радост и срећа. — Да ли можеш да ме познаш ? новиче он. Софија је моја ! Чуј само 1 — Тада седи бар. — Хвала ти на понуди, али не могу, зн а ш да сам * ош увек узбуђен. Кад сам дошао у К., стиже ми сутра дан ово писмо; „Драги мој витеже! Имала сам вере у теби, да ћеш мушки издржати и последње искушење, и да не ћеш лакоумно ставити на коцку своју будућност ради луде женске ћуди. У том тврдом уверењу будући, допутовала сам и сама истим влаком, којим си и ти, у К. Овде сам. Дођи к В. обрштару, и распитај се за мене. Жељно те чека твоја вереница." — Можеш већ мислити, како сам јурио на заказано

место. Дочекала ме нека лена плавојка. „Госпођице Софија" викнуо сам ја. „Несам ја, већ моЈа пријатељица, рече она, и смешећи се повуче на страну завесу од друге собе. А оданде ми полети у наручја она висока лепа црномањаста женска, коју смо онда видели у киоску. — Даклејеиопет она, она лепа девојка, — рекох ја, радосно. — Не девојка, већ млада удовица. Т. ј. . . . како се узме. Госпођица несам — рече она дивно осмејкивајући се, — али ми место тога рука вреди 120.000 фор. — У септембру излази година моје туге за умрлим ми мужем шш ако хоћете оцем, Г. генералом." — Да ли треба да ти кажем, заврши Јован, да сам веома срећан, и да си дакле изгубио опкладу, јер сам постигао своју смер. — Е па ја ћу је и платити, рекох ја, као што еам свечано и извршио ово, а Јован је опет платио у име части толико, да нам је обојици врло добро било. * У пливалишту се још могу да виде они редови. који су били нутевође једном срећном браку, и женскиње, од које се овај догађај рашчуо, врло приљежно посећава ово купатило-проводаџију. По мађарском Д>уб. ЛотЉ