Стармали

„СТАРМАЛИ" БР. 4. ЗА 1888. 27

Ђи,ра Може ко год бити непријатељ Јаше Томића, Спира. Тако је. Ћира Може и разлога имати за то Спира. Али што је незаконито, то треба викнути на сва уста да је незаконито, па ма се то за сада тицало и Јаше Томића. Ћира. Тако је. Јер медвед који је данас заиграо пред његовом кућом Спира. Заиграће тин лакше сутра и пред нашом. Ћира А законитост треба да је наша општа кућа Спира. Тако је, — па ма ми иначе били и највећи противници.

П у о л и ц е. 0. Аво се већ радикали и либерали у Србији, кортешујући пред изборе сваки за себе, морају прескакати, онда би „Стармали" желио, да то прескакање буде бар преко леђа виделовачких. (Та леђа нису широка, — па онда један од другог неће далеко одскочити. Кад би се тако прескакало, — онда се не би морало скакати високо. Јер што би се чешће запело, све би корисније било.

Ж. Ни ми се не слагасмо са „Новом Уставности", кад је рекла, да нека „невидљива сила* цепа Србију на што више партаја. Јер Пера Тодоровић није баш тако јака сила, а ако он сам не види даље од своје срамоте, зато још није невидљив другима. Ја пођох рачијим трагом у колико ми допуштаху стешњене ноге моје, те их извукох из развалина заручничке вечере, дохватим у забуни својој чашу вина са неког сточића и проспем га мојој невести у лице На жалост, беше то црно вино, што је невестино атласко руво сасма искварило. Него је за то и помогло, јер моја невеста скочи као опарена из несвести, стаде се дерати колико је грло доносило, те са осталим женским гошћама и рођакама суну кроз врата на поље. Можете си представити како сам изгледао! Ова ме господа окупише те ме сажаљеваху. Ја сам био као на жеравицама, јер ми ноге сташе отицати и тако ми се чиааше, као да ми ко ноге стезалом све већма стеже. Ја сам дизао час једну час другу ногу и мргодио сам се и кревељио од страшнога бола као какав бесан павијан, што су гоепода на сваки начин као излив мога осетљивог срца сматрала. Једва једном опростим се те побегнем у једну собицу, у којој наумих од мојих мучитеља, чизама ослободити се. Али јест! оне беху зарасле за ноге а кад чух у узгредној соби неко шуштање свиле која се

0. У „Одјеку" читамо, као да су либерали украли свој нови програм од радикала. „Одјек" истина каже, да се томе радује, — али канда се ипак не радује тако збиљски, као што би се „Стармали" радовао, кад би сви Срби украли његов програм.

13. Што се тиче крађе програма (сад било то истина или не), али мл смо уверени, да је у тој ствари Радтвој Милојковић невин као јучерање дете; јер њему програми нит су кад отпадали од срца, нит су му се кад лепили за срце.

п • Г. Долга се извињује да му је паушал путни мален а подручје велико, за то не може школе да обилази, Видите како је добро што се почињу држати епархијске скупштине, — јер то нам Долга иначе не би исповедио ни за сто година, већ би ћутао задовољивши се са малим паушалом и са великим подручјем.

Завршно-почетне допуне. Ветар може донезд ја к у б у р у.

Нубуре осећамо, највећма, кад се од сваког ветра дамо повести. * * * Многи нас људи гладе, ал нас уједно и пристима гаре.

Магарз не види даље од носа; али кад дорасте па буде матори магарац, онда не види ни толико. * * * У кокошињак радо нагрну лиси. Али дође време па од несе лисе.

Не сели се!

мени ближаше, скочим те с главом станем бегати на супротну страну, која само тешком завесом застрта беше. На жалост, ја немогох знати, да је мени у сусрет кроз та врата долазио послужитељ носећи на служаонику сладоледа и других ледених слаткиша Страшан удар — а ја и дароносац дивне насладе пливасмо за час у смеси оној шећерној и слеђеној повлаки. Чујем како за мном шушти свила и кадива. Ко је? моја пуница са разјапљеним од стра устима. Она се продере, колико јој грло донашаше, на које цело друштво са невестом мојом дотрча. Устанем из шећерног леда као Афродита из пене морске те станем лагати, како је напит слуга «ао сулуд трчао амо и ца нисам прискочио, сада би моја госпођа пуница на моме месту овде лежала. На срећу повероваше сви мојој лажи; зановедише, да онесвешћенога слугу склоне и ја постадох главом тога вечера, да ми је чак и моја невеста из благодарности на учињеном витешком делу пољубац један пришила. Усљед тога бих ггрисиљен, да се веселим покажем а муке тан-