Стармали

28 „СТАРМАЛИ" БР. 4. ЗА 1888.

Н: # * Кад мати свога ђака Моју упита, колико је то трипут шесетиосам, — Моја зине.

Мој азине ! рекне му онда отац, — ниси ти за ђака. У богословију тебе треба дати (т. ј. у карловачку). * * * Лична сигурност је сваком грађанину од државе ва жан дар.

Жандар се брзо нађе онде, где га не требамо; -ал где га требамо, ту га је тетко довикати. * * * Где правде нема навикне се парод и на мито.

* * Мом суседу хоће да изеде век његова љу ба Тина. Батина није лепа ствар, кад се човек њоме свети; али може да буде корисна, кад се њоме мало попрети.

Динамитом се не ваља играти, јер може лако да прсае. * * & Има људи, који погазе своје уверење, али за то примају у новг^ дар, „СгиДаг" — тако зову Маџари људе, које презиру, ал их плаћају, да им помогну правити од црнога бело, од белога црно. * * * Неки су људи кадри будућиост српску у милост противника по лагати.

Лагати сме свако. Али веровати му се ие мора. * * * Шта ради понеки комесар, кад га гуриу у наше мирне иросторије9 Просто рије,

П а з а р. Изгубила девојчица с.воје срце бујно, довуче се, ко га нађе смирено, нечујно, па од њених родигеља иште добру плату. Мирази су у б а н к а м а, среб ру или з л а т у !) А уз мираз узе ириде и ћерку им Нату ! Др. Казбулбуц. Питања и одговори. —. При којем причешћу не иште се пајпре покајање ? Кад ко науми да се причести из пу гира субвепцијосог фонда, опда (са благословом Авђелићевим) може прво причест примати, а покајање на после одложити. . Како се треби шуга из торине? Онако, како ми не радимо.

Ко би хтео да завади Србију са Цршш Гором? Онај, који не зна за Српство, ве1> придикује само Шумадинство.

талове жегоше ме и зној страшни капљаше са чела мог. Учтиво понудим десницу својој невести а левицу пуници и поведем их међу тим ново постављеној соври уживајући унанред како ћу се скоро на столици мало моћи одморити, јер ни десет минута вчше неби могао на ногама својима стојати." Ал ето ти, — о небо! зар немаш сажалења! весели м лицем пунца преда ме и стаде циврасто извијати поздрав, управљен на ме, којом приликом оиазих у руци његовој прстење, где се светли, који су сигурно нама младенцима намењени били. Већ је прошло десет минути и надеран старац све изнова започиње говорити; ту се више не могох одржати, ја дигнем леву ногу, да је ради олакшице оштро о патос луиим али ударим штиклом мали прст пуничин, која се урличући стропошта доле. Ја изгубих сво присуство духа и станем од једа и јарости десном ногом као луд о патос ударати, којом приликом окачих ногу моје заручнице, белим атласом обувену. Она јаучући сурва се с десне стране моје. Тада дошав већ до лудила, приклоним патничку своју главу, појурим

зинувши на сву меру од чуда, срушим старца, који ми па путу беше и падох без свести на њега, тако да је од гњечења мога он ко надеран све стењао. Шта се даље самном збило, тек као кроз сан знам. Страшно дерање женскиња и зујање многих других гласова дође ми до ушију. Осетих да ме подигоше, иесницама груваше и гураше и преко степеница бацише. Са једне на другу степеницу као џак браином набијен котрљајући се, ухвате ме за ноге и извукоше на сокак, где под стрејом у мирисним и хладним водама једва к себи дођем. Утучен дигнем се, и ослањајући се рукама о куће једва са грдним боловима управим ноге своје дому, до кога после једнога сахата једва докотурах. Ножем разсечем обе мученичке сираве са ногу и предадох се полуизмучен и утучен дубоком сну. У јутру дође чизмар за наплату чизама и ја му остатке ових обијем о главу. Он ме тужи и ја изгубим парницу, те сам још и данас нежењен. Пар лакованих чизама отеше ми 10000 фор. и ја сам само са сујете своје до тога дошао.