Стармали

60 „СТАРМАЛИ" БР. 8. ЗА 1888.

■Н 1 . Кажу да кронпривц немачки пати од увобоље. Е па велика господа обично не чују добро. (Тако веде ,Нит, Њп".)

С. Уредника „Велике Србије" метуше у пензију. Сигурно за то, да тако сад сво своје време може посветити томе многочитавоме листу. Сигурно је то узрок, јер иначе не би било баш здраво радикално.

4^ 44 шт

ј~'^,

Ђука. Рекоше, да ће „Српски Дневник" изићи 8-ог марта. Шука. А шта ми је до тога стало. Ђука. Сад опет обећавају да ће изићи првог априла. Шука. Првог априла. Ђука. Првог априла. Шука. Хе, хе! Али ако нас преваре. Ђука. Па боље да нас преваре са неизлазењем, него са излазењем. Ђука. Јеси чуо, Шука, ја тебе волем као брата, рјш знаш шта —? Шука. А шта? Ђука. Ајде да се покикамо, или да се изгрдимо. Или бар да се споречкамо Шука. Али, за име бога, на што то. Ђука. На што! ? — На што! ? — Ако то не урадимо, још може ко посумњати да ли смо Срби. (ђука и Шука почну се грдити, смрдити, чупати, швувати, — можда само тек онако, да чују шта ће казати српски душмани.) Српски душмани. Браво! Брависимо! То су прави Срби! Таке ми волемо! Рога! ХЈјга! ]Мосћ етта!!

„Амор" пред судом. Има л' правде још на свету ? Ја би рекао: нема ! Везане јој увек очи, па седи и дрема ! Мале хуље само пате, а велике — живе; Мале хуље главом плате, а велике — криве! Ето „Амор" ! . . . Хуља грдна, макар да је мали, колико су преступака,

ка душу му пали

П о к р а о је силна срца, и данас их к р а д е; сачувати од њега се нико баш не знаде! 0 р у ж а н је увек — стрелом, то већ види свако,

оружаном руком да се победити лако ! Пољубаца о т е о ј е, да им броја није, а кад сузу коју види, још се злобно смије ! У груди је свима нама ватру живу стако, крв пролити човечанску,

и то му је лако

У б и о је невиности да јој нема броја, отровао живот многи, без кавге и боја ! Па затаквог преступника као „ А м о р" што је, параграфи закоиика, зар и не постоје ? !

Цо немачком.

Др. Казбулбуц.

Грађа за нову енциклопедију. Неазбучнпм редом или пзбучним нередом. Благодјејаније. = Установа, (која пије за уста стара, и која се брине, да се не мора на ђубре бацати: стари пасуљ, ужежено сочиво па ни сам смрдљив купус. Гложани. = Једно место, које нема права да се тако зове, јер у њему не излазе ни два српска листа. Шеретлук. = Најгори лук, — ал ипак уме да доспе и до највиших трпеза. Текелија. = Отац, који би требао да има најблагодарнијих синова, — све саме соколове (и несоколовиће). Балкански савез. = Дивна идеја, о којој људи више говоре кад су у опозицији, него што за њу раде, кад би најбоље могли. Хурбан. = Сад већ мртав човек, али жив доказ да неки грешници и од мртвих људи зазирати морају, Пријатељство. = Красна веза, која се у пуној чистоти налази — кад и кад. Али опет кад и кад тражи само кад и кад. Угарска. = Држава, у којој би људи могли бити срећви. Али ако нису, — томе „Стармали" није крив. Матица Српска. = Друштво, које кад би и најмање погрешило, платило би животом; а кад није криво, онда плати само 250 фр. истражних трошкова. Матица Словачка. = Неопојан мртвац, који чека своје време да лепше и дичније васкрсне. Прота новосадски. = Начелно питање, о којем сад већ и „Туркос* и ,Нашедобос" тако исто ћуте, као на пример и »Браник® и „Застава". (Прсдужиће се.)