Стармали

62

„СТАРМАЛИ" БР. 8. ЗА 1888.

Он и она. Седели су двоје крај бунара, па гдедали у дубину црну , Љубећи се и грлећи сдатко, мисао им у будућност нрну. Он сад узе камичак у руку па га баци у дубину доле „Док из воде камен не изађе, „душа моја тебе ће да воле." Она узе лагани иверак, па га пусти, да по води плива: Док иверак на дно не пропане »0 теби ће душа ми да снива!

Лето дође, бунар се сасуши, камен видиш, аивер наднује!... Ал' од оних заљубљених двоје већ се давно ништа и не — чује! По немачком. Др. Назбулбуц.

Оа допуштењем

„Стармаловим" изменуо је Јефта Распикућа своје презиме, и од сада ће се писати Јефта. Распик-Учевни. Тако исто измењује Сима Губикапа своје дојакошње презиме, и од сада ће се писати : Симеон Г у б и кА п о в н и. Тако исто Лука Летиврања измењује своје старо презиме, и подписује се Лука Л ет и в-Р ано в ни. ЕхетрЈа ћ-аћип!.

Баш је „галантан"! На балу. (она) Боже! Боже! Кад се сетим само, мога првог, ах' сретнога бала!.; Као да је ономадне било, тако би вам све причати знала ! (он) 0, верујем госпођице Стако ! ал' се чудим ипак вашем дару Тако дуго памћење је редко! (истрча му ! . . у ласкања жару,) П0 Јвдној анегдоти, Др. Казбулбуц.

А. Која се песма у Босни највећма загушује? Б. Српска. А. А која се арија у Босни највећма шири. Б. Чивут- а р и ј а.

Неће на исповест, Простодушни неки, старога кова свештеник ступи цветне недеље на амвон, то заче да говори својим парохијанима овако: Правоверни Хришћани! пошто сутрашњим даном ступамо у страсну недељу, те пошто ће сваки од вас по обичају приступити светој исповести, то да не буде хуке и калобуве по цркви као пређашњих година одлучио сам исповедати у понедеоник — лажљивце. у уторник — крадљивце. у среду — кавгаџије. у четвртак — расппкуће и карташе. у иетак — опадаче. у суботу — блуднике. Свак ће се олако сетити да му тога поста ни жива душа не дође на исповест, —• а простодушни попа није могао да разуме зашто то. припослао Т. К. П. Ерцеговљанин.

Орека, Питали су чича Тиму шта о срећи мисли? Чича Тима ово рече, пошто се промисли: Није срећа : пуна врећа ! Нит је срећа: плаћа већа! већ је срећа : понајвећа : млада снага, здрава плећа. Др. Казбулбуц Из циганског света. Неки циганин укр'о кобилу, па га тога ради стрпају с' оне страее браве. Пошто је већ неколико месеци под истрагом лежао а никако пресуде, досади му се већ, те се попне на прозор одакле ће моћи видити судца кад буде одлазио кући. Кад спази судца на сокаку, почне викати на њега „та стани ти господине, или каколи се зовеш — докле ћу овако ?" — Судац се окрену да види ко га зове, а цига пастави даље „та ти-ти, што си се окрен'о;" судац се врати натраг те даде звати цигу у своју писарницу, да види шта хоће. Кад доведу цигу пред њега а он се сети да је овај још под исграгом, те га запита, зашто неће да призна да је украо, кад су нашли кобилу код њега? На то му цига одговори „та суди већ једаред; докле ћу овано лежати? подели, мало на мене, мало на тебе, мало на овог, мало на оног та није то била ка: танска — била ћорава кобила; невреди ни 5 форината.

Пош'о циганин у госте у друго село. Пошто је јака магла и цича зима била, рећи ће му један познаник: та куда си пош'о, зар невидиш да је небо пало на земљу! ? Па нека, одговори цига, — ја ћу преко неба. Д. Беса