Стармали

148 „СТАРМАЈШ" БР. 19. ЗА 1888.

ц.. ЈБегова преузв. бан Хедервари био је позван на двобој. Но пошто се тај посао не слаже са достојанством бана и »Тисиног хусара", припустио је, нека се дуелира Флоке, председник министарства велике Француске.

«тз. Представка нашег школск. савета није ни прочитана у хрватском сабору. Е, али Срби посланици то нису ни тражили. А и ко би тражио тако ситне ствари, кад се може добити што крупније.

-§-. Можда се мислило, да та представка не иде на добро ерпске автономије, јер је на њој потписан Авђелић. Ако је тако онда се још може и опростити. Али то је требало изрекон рећи — па да нам бар мало одлане.

X- Од новина које излазе у Србији једино је „Видело" које нема брњице на устима. Па и оно не спомрње ништа о брачној срећи краљичиној. Ал оно можда има брњицу на ушима па није ништа чуло.

Нашле се кости последњег краља босанског Томашевића; — све су кости на окупу, само нема ребара. Хеј. да су босански краљеви били јачих ребара, не би и т. д. и т. д.

0. Ако ћемо по старом српском обичају, кости последњег краља босанског требало би вином окупати. Ту би окупацију могао допустити кар;ав нови берлински конгрес.

Да лепо ли мирише најновије књажевно дело српско-црногорског кнеза, Николе.— Ух, како је сасвим друкчији Миланов Лотоњи Абен-сераж!

јјј. Разумем сва нова имееа наших села; али зашто се Уздин назвао Озора, то ми не иде у главу. 0 зо ра наша неће сванути од помаџаривања српских села. Али може доћи и поред свега тога.

ј- . Кобург показује Бугарима своју жељу, да би радо и даље остао. А они се чуде и веле: 0 идите, молимо вас.

V. Тиса је већ тако сед, да би могао пустити, да сад други седе (на његовом месту).

оо. У Новом Саду показује се за новце риба, која је прогутала човека. А на дну мора показује се без новаца много људи, који су ирогутавали много риба. (Мило за драго).

Нова басна. Из нашег . . . хтсдох рећи — стпрог кокошијег света. Сред дворишта, к'о на стражи, стоји пет'о стари, па премишља сам у себи неке важае ствари. Око њега кућна чељад, поданици смерни ; цео харем лепих була — кокошака перни'; а око н>их пиладија, жутокљунци мали, чепркају, трче, пиште, на пос'о се дали. Стоји хука, стоји дрека оних тића сиви' а матори занемили, не чују се живи / Гиган мисли и мудрује к'о филозоф прави ; најзад нека крупна мис'о сретно му се јави. Протегли се, ману крили и закукурека: „Шта је вама, миле моје, данас крај менека? Сто послова, сто терета и стотину чуда очекују брзу помоћ од вашега суда; ал' у место да им руку — крилопомоћ — дате, ви за све то драге, моје, и не шумињате! Данаске ми нешто нисте за разговор орне, а бриге нам ваља да су сложне разговорне-" Кад беседник са беседом крају на крај стиже, тад маторка нека гојна приступи му ближе; поклони се и загука са нежни јој гласи : „,,Ви сте, драги, добра срца и мудрост вас краси. С вашег знања, вашег грла и шарна одела, познаје вас и поштује царевина цела. У присуству вашем зборит' зазорно је за ме, а то мисле и остале покорне вам даме. Но кад треба, рећи ћу вам — молим, с допуштењем моја личност не слаже се са тим вашим мњењем. Баш те бриге, што нас трују, што нам ране дубе, везују нам смерни језик за сићане зубе ; јер, молим вас, ко ће знати, где се правда скрива, кад се завист лаж и пркос по њој утркива ? Где владају дивље страсти, ту истина страга, а од дреке никад добра, никад сретна рада. „Иекуство нам ћутат вели", док год бесни граја, док пилићи коло воде и какоћу јаја. 0 " Нравоученије : Свака басна има своје „нравоученије", тајни наук кој' се њојзи под кецељу крије; па и ова моја басна, тога се не срами, а шта жели, шта захтева, знате већ и сами. но ко и ту слепогледно, баснословно гледи, верујте ми, томе ништа причати не вреди. С. Л. Л-иЋ. Из позоршпта, Прва прија (која је први пут била у срп. нар. позоришту',: Синоћке сам, драга моја, имала „фришке" забаве. Била сам у „театору". Друга прија (која никад није била ни у једном позоришту): „Глете, молим вас! Па како вам св допада? Прва прија : Особито смо се забављали. Ови наши „театраши" изигравају врло „фино". Само ме једи, што у публици много пљескају рукама, па се, знате, увек пробудим .