Стармали

„СТАРМАЈШ" БР. 21. ЗА 1888. 165

Кукевна задака. Мала Добрита иде већ у први разред. Једнога дана зада им гоепођица учитељица кућевну задаћу, да попипту имена животиња, колико која уме и зна. То јеДобрили велике муке задавало. те шта ће, заиште савета од свога етаријег брата Бранка, којег цео Нови Сад зове Батом, Бата је већ 'тарији и искусвији, те седе поред ње да јој диктира. — Пиши: коњ. Добрила напише: коњ — Сад пиши: медвед Добрила папише. Бата диктира даље: лав Већ је написано. Бата иаставља: жирафа Добрила напише: жирафа, па ће оеда брзо запитати Бранка: — А оћу ли написати и путер-кифлу?

Из правила за живот, Лепо пева Аца, после дуге суше: „А кад се веселиш, нек се куће руше. к Јшо: Кад се куће руше Дај да с' веселимо.*) Р. *) Аца Зуб до душе вели, да је ту песму спевао _ по А. А. Тодстоју. Не знамо како стоји у Толстоју, ал овако стоји у „Нашем Добу" бр. 50. РШта је добовано. Терај, трчи, да чујеш шта тај добош лупа; викну отац спву, — неће д' бити опет да је вода а овај скочи па терај на рогаљ, да чује шта је ново наопако — —. Ал већ и ђура добошар са добошом стаје, само се још тек кери, и помало дируцка маљицама добош, па чека да се још који човек пред својом кућом на сокаку укаже и по која млада, ближе њему приђе, — па ће да впче. Људи су већ по сокаку пред својим кућама, стојали и чекали, да ђура јави, каква је новост, неколико млада стоје око ђуре и церекајући шале се, и гурају се на добошара. ђура стаде са добошом. — Лати бркове своје намештати, и неколико речи шаљиви удеси са младама, а ове цикнуше, покриле очи рукама, и окренуше се на страну од ђуре — а ђура поче да виче, ,ко нема буба, нека дође варошкој куЛи; сац у варошкој ку%и има доста бубо.. П.

Т у жн а б а л а д а На пољу је Мата! унутри је Ката ; а измеђ' њих — врата, забравио тата.

Горко тужи Мата, љуто цвили Ката; што је суров тата, забравио врата. да отвори врата њезин бесни тата; цикнуо би Мата а вписнула Ката. Ал' овако тата, забравио врата! . . . С* оне стране Ката, с' ове стране Мата гледају у врата, што забрави тата ! Др. Назбулбуц. 0 а с е л а, Све грми „варошка авлија", тако се узгоропадио па виче сеоски кравар: в Та ја морам укебати тога, који иде у кукурузовину рад себе; — никад не могу да сам чист кад вучем биковима кукурузовине". Неки су знали да то 1 ади Тоша кишбиров, ал не хтедоше кравару казати да не би правио комедију. Сутра дан још већа граја у „варошкој авлији". Шта је опет ? — питаше неки. — Хе, шта је! видио кравар кад Тоша кишбиров оде за купу рад себе, — па кобајаги да ће појити бикове. пусти маторог најбешњег бика, па удри вичи на њега : „немарахо! хајно!" те натера бика за кукурузовину. А Тоша, сирома, ушепртљио ђаволски, те 'нако растрговчен нагне бегати, — а бик за њим, и једва утече у варошки ходник. — Задуван, пребледео Тоша седе на цигље у ходнику и опсова велико тане, „е да ме уби сад бпк — ко би сад био кишбиров!" п.

Д у е т. А. А кад ћемо политику Обесити ми на гране ? Б. Манућемо ј' врло радо, Само кад нас она мане. Ђ.

Практично. Учитељ. Кажи ти мени Мирко како се најбоље и најдуже може свинско месо од квара одржати? Ти ћеш то најбоље знати, твој је отац касапин. Мирко. Молим господине, ја држим, да ће се месо најбоље и најдуже од квара одржати, ако оставимо свинче да живи.

Епиграмик. Овде лежи једна буџа Увер'те се је ли тако Чека руку, да је дигне, А леђа би нашла лако. Ђ.