Стармали

„СТАРМАЛИ" БР. 31. ЗА 1888. 245

Он је беше заполео јако, иакар да је била по сие нема, (Љубав знате, да је врло чудна, код ње мане на љубавци пема). Брође сватба ! Младенци су сами, Он је љуби,... она, шта ће, ћути. У заносу младожења јадан. „ Ц б е р а ш у н г" големи не слути. Али „факт" је= супруга му млада, У једаред прерадосно цикну, па му пуна среће и весеља, грлећи га и љубећи, викну„Хвала Богу! Одреши се језик, што ми до сад к'о завезан стаја, Ох, сада ћу говорити моћи, мом говору нек не буде краја"!

А супруг јој ? . Од весеља грдна, и радосног овог изненада; шта учини, када зачу речи, што довикну супруга му млада? Брже боље ено јура суду, да потражи одма развенчање; Он се, вели, везао за „нему" јер не трпи женско ландарање!! Е, молим вас, господо од суда, имате ли кој' параграф красни, да расправи овај процес чудни, мало смешни, а мало ужасни ?!

Др. Назбулбуц.

Допис „Стармалом" из Београда. (Закашњено.) .Јесте, била је бакљада. Кр. Милана сам могао видети, јер је био на балвону. Али у оном смрдљивом диму доле, народ нисам могао видети, — шта Бише, у овај мах учинило ми се, као да српског на-

рода (у Србији) и нема.

Очигледац Жмуровић.

II а с о ш. Ишао жандар у потеру за неким касиром који је нешто проневерио. У једном селу сврпе у гостиници и ту опази једног господина, који је журно ручао (а још није било ручано доба). Жандар помисли, то ће бити тај. Приступи му и запита га ко је. Госп. Маните ме; немам ја каде да се сад с вама разговарам. Жандар. Ви ми морате казати ко сте. Госп. Питајте крчмара; он зва ко сам. Жанд. Ал ја оћу и да видпм ваш пасош.

Госп. (Зграби јеловник, који беше пред њим, па га пружи жандару). Жандар, (Чита јеловник). „Јагњећа глава, Гушчије прси. Зечија леђа. Телеће ноге". (Кад је прочитао а он рече): Све је у реду. Немојте ништа замерити. Збогом. Б—а.

Н а

т п и с

на гробу једног славног лечника Овде лежи славни доктор Ливије Орести. Умр'о је на пречац, У сну, без болести. Није умр'о као Други људи слаби. Смрт га се бојала, Па га кришом зграби.

О о © Био је у друштву разговор о политици и то баш о помађаривању. Сви су [оворили. само је брат Лука ћутао. Запитају и њега шта он мисли, Л у к а, Та ја ко велим од двога биће једно: или ћеду нас помађарати, или ћемо доћи до својкх права. Али помађарити нас не ће никако.

Чудан одговор. Један младић напише писмо неком богаташу и замоли га да му узајми 100 фр. — Богаташ му одпише ово : Млади госодине! Ви желите имати сто форината. То иотауно разумем. Само ми је нејасна ваша, јогунаста логика, ио којој ту своту морате имати баш од меме, а не од кога другог. У арочем ја сам готов да жељу вашу исиупим, чим ми докажете, да вам само моја стотинарка може аомоЛи и ничија друга. Вама на услузи м. м. Исповест. Брбљавац један прича нашто; (А многи ће му вероват' већ) „Лакгае је држаг говора сто, Него задржат' једну реч.

(Р1. В1.)

У

л у Ж Н 0 с т, Један адвокат дође да посети месног судца. Своју горећиву цигару остави у ходнику на прозору, Није се дуго унутри позабавио; а кад изиде опази судчева синчића где његову цигару пуши. Адвокат. А шта ти то радиш? Синчић. Молим, господине, пазим да вам се цигара не угаси.