Стармали

„СТАРМАЛИ" БР. 31. ЗА 1888. 247

И з ш к о л е. Учигељ: Који сд нас зна рећи од-а шта је срце ? Један мали .иг : Од кромпира. Учитељ: Ко ти је '<о рекао? Малиша: Мој отад увек говори мојој матери : ао срце моје од кромпира! Кеверишанин.

Лекар : Но, како је дејствовао опај лек, што сам вам јуче на повраћање прописао? Болееник: Ни најмање, госп. докторе! Мораћу узети што драстичније. Декар: Но, но! Немојте само очајавати. Од сад ћете сваки дан. п р е јела — ради штедње — морати прочитати по један б ој „Вражјег Доба", па ће све ићи својим током. Али нипошто не заборавите: само један б р о ј. Иначе не Јемчим ни за ваш драгоцени — живот . Болесник: Ах, госп. докторе, ја то не ћу моћи издржати ! Не били се та доза могла смањити бар на половину ? . . .

Гђица А. Но и ти официри немају душе. Г ћ и ц а Б. Како ? За што ? Гђица А. Зар ниси видила лаћмана Рудицког, што је мало час туда проЈахао. Гђица Б. Видела сам га. Пак? Гђица А. Пре месец дана умр'о му је отац; а он, несретник јаха на белом коњу.

Мајстор : Е, драги пријашко, шта волијеш: или ручак без вина. или вино без ручка ? Калфа (нијанац); Та оно, знате, господар мајсторе, како је ко навикао. ,!а обично наЈволијем вино после ручка.

Питали неку уседелицу, колико има година. „Ни једне" — одговори она — „све су прошле"

Домаћин : Та јеј, човече божји, што се дајеш толико Бечки сгуденат сукоби се на улици са својим кро- ' молити ? јачем. Кројач му се јави врло учтиво и љубазно. А кад Гост: Хвала, брате, баш не могу више. Нај'о сам се,

је прошао студенат застаде па у себи рече : Е гле молим те ! ја сам овом мазгову још можда и платио дуг. А, виш', не могу да се сетим кад.

Умствованије Цинцар-Јанково. То пе могу да разумем. Људч сбично траже пријатеља у невољи. А ја кад чујем да ми је ко.ји пријатељ у вевољи, бежим од њега као ђаво од крсга.

У Ш К 0 л и. Учитељ. Даклем, као што рекох, рептилије, то су мале животиње, које по земљи пузе. Ко ми зна именовати такву једну животињу ? I ђак. То је моја мала сестра.

Муж и жена разговарају се о будућности. Муж. Знаш, жено, ми смо смртни људи. Па ако се сачувај боже. деси, да које од нас умре, — ја ћу продати кућу па ћу се одселити у Срем.

М у ж. Даклем шта волеш, кажи : или да узмем фијакера па да те провозам, или да идеш довече у позориште. Жена. Да узмеш фијакера, па да ме одвезеш у цозориште. Зликовац један дође к вешачу, па му рече: Мене савест тако гризе да више не могу издржати. Ево дођо к вама; обесите ме, п нека буде свему крај. Вешач. 'Го не иде тако, — ако немате што написмено. Зликовац. Шта?! Зар човек данас без протекције не може ни на вешала доћи! ?

што но кажу, к'о прасе. Домаћин: Та де олижи и то мало — и тако ће га пцето појести. Судија: (који је случајно сграсно волео пекмез): Но, дакле да чујемо, шта су вам то још украли ти обешењаци ? Тужилац, (пошто је н бројао сила ствари): Одведоше ми хуље још дна коња и однеше једно ново новцато ћебе. Ниткови једни ! Требало би их обесити! Судија: Хм, хм!. . Даље. . . Зар вам нису ништа више украли ? Тужилац : Ништа, хвала Богу ! Судија: Но, па то није ништа страшно, да би сте морали дизати толику хуку-буку. Тужилац: Да! Мал' да нисам заборавио! Однели су ми и један велики ћуп, пун пунцат пекмеза. Судија (скочи): Гле, враг им матери! Та то су баш праве харамије! Господо колеге! Према величини злочина, ја држим, да би ове опасне лопове сместа ваљало — обесити! Одговори администрације, Г. Ј. М. у Бања-Луку. — Врло нам је жао што Вам не можемо наруџбину извршити, осим ако у напред новац пошљете. Вама част и поштење, али нас је томе научила нека хуља: Димитрије Митровић ситничар из Д. Тг/зле, коме смо по његовом наручбеном писму послали рег Хасћпаћше календаре и др. књиге, па ниЈе хтео да подигне са поште, те нам је наручбина натраг враћена за коју смо морали платити 3 ф. 20 н. поштарине. Ца тај исти Никоговић Димитрије МитровиИ ситничар из Д. Тузле обмахнуо Јв на исти начин и овд. кљижару Браће М. Поновића која. је такођер морала 4 ф. 50 н. пошгарине да плати ради тога Никоговика. Ето ко убија кредит и поверење босанским трговцима. Таког треба жигосати као сваку другу стоку, да га се људи клоне.

Јсјј се могу добити сви бројеви „Стармалог" од почетка до данас-