Стармали

230

..ДЈТАЈПИЛЈШ" ЗУ. ЗА 1889.

Вриољио се ноиа по столици, док није навршио 40. А ка заврши последњу, расрди се попа, па скочи са столице и зграби рабинера оберучке за браду. те повика, колико га је грло носило: 40 хиљада мученика. И зло би прошао р абинер, не би однео ни једне длаке у своје стадо, да му не притече гостионичар у помоћ. Тако је попа помоћу светаца насадио рабинера. Прибележио -+ Ч. Б.

Незадовољан. Наш ча-Ј1аза одлази често у Пешту па и сад некако био. Кад је из Пеште дошао запитају га: како је у Пешти ча-Лазо? — Никако — одговори. — Овај дошо чак из Перзије па чујем да су га бог зпа како дочекали, а ја из ове краљевине, па ме нису бога ми баш никако дочекали! Др. Пеперитас.

0 л у т њ а, Муж. Дај ми, жепо, моје нове стајаће хаљине. Жена. А" на што, човече, да се облачиш у свечано рухо, — та данас је радни дан, субота ; — па још у вече !! Муж Ништа, ништа, — док се јавратим из биртије освануће недеља. БанаЋаниН.

А ј а о! Неки ветрељак седео је у позоришту поред једне госпођице, па како је наметљив био, све је хтео да се с њоне разговара. „Оставите ме на миру!" рећи ће му сусеткиња мало оштријим гласом. „Но, но, немојте ме појести?" шапну јој ветрењаковић. „Тога се немојте пи најмање бојати", одврати му госпођица, „јер, зиате, ја сам Чивуткиња, и строго се придржавам правила свога верозакона." Банаћанин. Писмо марвеног трговца, месару. „ Честита марва пријатељу! ја сам нам изабро волове љубезви месару, добиће те, и пред њима многе ваше волове морате сакрити, то су ваљани као елефанти и здрави као моја цела фамилија који вас љубазно поздрављају. 0 вашару добићете марву у два писма, ви сте сами тако наручили. Из под 100 форинти немогу се од марве растати. Шваицерска крава, ваша љубезпа госпоја, она је поручила, то је крава са свим акуратна, добићете прикључену. Моји дебели овнови ове су године са свим мршави, јер је жега велика пак се све осушило. Поздравите са моје стране вашу госпоју и децу. Опи су тешки око 4 центе и стоје на пустари гди никакву нужду не трпе. Ваш пријатељ Паја ВоловиБ. Послао Банаћанин.

„А што ви не иијете вино?" запита неко неког поред кога је у крчми седио, а овај је само воду пио. „Не смем, забранио ми је лечник," одговори овај запитани. „Молим покорно, како се зове ваш лечник?" „А што ви то питате?" „Хоћу да му име прибележим?" „А нашто вам то?" „Ако би се кад разболео, да случајно не позовем баш њега."

Један берлински хумориста требао је да призна у порезном звању, колико му прихода доноси његов књижеван рад. Он рече да му доноси годишње од прилике 700 марака. „Ја с тиме нисам задовољан", примети порезни званичник. — Нисам ни ја тиме задовољан, за то ако можете, а ви порадите, да ми држава бар још толико дометне, а ја ћу на тај сувишак радо приходарину плаћати. У крчми. Гост. Ала сте бездушан, газда Ј1ука; колико сте воде насули у то вино. Крчмар. За сад га попите, какво је да је, а ових дана биће сигурно боље и мање водено. Г о с т. А. по чему то судите ? К р ч м а р. Јер сад вода опада. Поп и парохијан. П о п. Ај, ај, газда Лазо, ти мени не посла зеца, што си ми га још пре три недеље обећао. Парохијан. Не срди се, попо, молим те. Ја сам ових дана три зеца срео покрај мојих кукуруза; свакоме сам, бога ми, рекао : Иди господину попи. Па сад ако ме нису послушали ја ти нисам крив. Доскочили Енглезу. Један Енглез купи пуно сандуче цигара, колико му је требало за целу годину. Сад му надне на ум врло практична мисао, да те цигаре осигура од ватре код неког осигуравајућег друштва. После године дана, кад је све цигаре попушио оде агентури тога друштва, јави да су му цигаре изгореле и иште накнаду. — Ови га наравно одбију. Али нуто белаја! још га повуку на суд са тужбом, да је осигурани предмет хотимице сам палио и изгорео. И суд га осуди да плати позамашну глобарину. Сирома Енглез, вешто је почео, ал је траљаво свршио.

Г о с т. Но, ово вам је вино. Ја би се смео заклети да је сасвим природно. К р чм а р. А по чему то судите ? Гост. По киселини. Овака киселина не да се вештачким начином произвести.