Стармали

„ОТАРМАЈГИ" БР. 30 8Л 1889. 237

У једном је предлог Панте Срећковића доиста сапредан. Удешен је по децималпој системи, јер опрсдељује 10 штапова.

Хај! како ли ..,. Хај! како ли мора бити на ономе свету ? , . . да л' с' и онде радуједу пролећу и цвету ? . , . Уживају л' и там' преко у очима лепим ? ... крепе ли се и д у ш и ц е чим ја срце крепим? . . . Да ли винце, рајсво винце, п у рају важи ? да л' и онде мученица уме да оспажи ? . . . Да л' и онде тамбурица даје тужном лека? да л' и онде песма хуји ,,ка' голема река" А што, јадан, да се бринем како ли је онде, кад тог евега ето имам на земљици овде. Ману ћу се мудровања -— то се слабо плаћа маву ћу сс преко леба тражити погача. Нека стари изнемогли, оном свету теже, мене младо срце јоште за овај свет веже. Др. Назбулбуц. Досетке, наивности и др. из дечијег света. Иред малом Дафином говорили су старији да ће скоро бити и снега. Радознала Дафина з пита: ,А какав је тај снег?" Отац. Бео као шећер. Д а ф и н а. А је ли сладак ? Отац. Није. Дафи н а. Е, па ја онда волијем шсћер него снег.

Дафипа. Молим те, тата, дај ми да купим кестена. Отац. Море, дијете, ти не питаш имам ли ја новаца. Дафина. Па добро, ја ћу те после питати, кад поједем.

Дафина. А јао,, тата, чуј само: поред наше куће прошао медвед. От ац. Иа како изгледа медвед ? Дафипа. Ја не зпам, — ја сам жмурила. Дафина. Деда поао, а за што ви тако вичеге кад певате у цркви? Свештеник. Па хоћу да ме чује бога. Да.Фина. А зар је бога глух? !

Дафина. А гле, мама. моја се хаљина подерала. Мати. Та ваљда се пије сама подерала ! Дафина. Није еама, ~ и сувња сс подерала. Отац. Еао видиш, г роко пута пролази господин Рајвови!!. Оа ће до године бити твој учитељ. Идп па га пољуби у руку. Д а ф и н а. Не могу. 0 т а ц. А за што не можеш ? ! Дафина. Има рукавицу на руци. Браца Марко.

Имал човек толко суза — То би воло знати Да са њега све грехове Лако б' мого спрати ? Банаћаннн.

Ко има више светаца. Састали се српски попа и чивуцки рабивер у сеоској гостионици, По бради су вознали, да су једног рувета, па се прикажу једно другом. Толико се упознали, да ће узети заједнички собу, где ће вечерати и спавати. Кад је било о вечери, разговарали се сад о овом, сад о оном. На послетку ће и о верама. Дође ред и на свеце. Рабинер ће у шали рећи, да Чивути имају више светаца од Срба, а српски попа не да ни у шали, да Чивутин сме тако што рећи. Овамо, онамо, дође и до збиље. Вина су маЛо више пОвукли, па ће да се опкладе : да сваки од њих говори св"је свеце на памет, па колико који својих светада изговори, толико оном другом да ишчупа дл§ка из браде. Ра бинер ће почети: Мојсије пророк — па ишчупа попи једну длаку из браде П о п а: Свети Јован — па ишчупа рабинеру једну длаку. Рабинер: Аврам и Исак — ишчупа две длаке. II о п а: Петар и Павао - ишчупа и он две. Рабинер: Јаков патриар и 12 синова— ишчупа попи 13 длака. Попа: Исус Христос и 12 апосгола — ишчупа 18 рабинеру. Рабинер: 40 деце у зажареној пећи. Попа стао мрдати, али не имаде куда. Рабинер му ишчупа 40 длака.