Стармали

236 „СТАРМАЈ1И" БР. 30, ЗА 1889.

14. Сад су ооет г. официри измислили пушку беа барута. Ал прости војаици доказују ца у пушкама не шкоди толико барут, колико тане. . ф. Наш је Долга мерио само б р а ш н о, за то ваљда директор кикиндске гимназаје мисли, да сме на конту српске народности креч-мерити.

М>. Једва смо једаред укебали једну битну разлику између »Заставе" и „Браника". „Браник" вели да су школе у Н. Сад затворене због мраса, а „Застава" јавља да је то учињево због мраза. Но и ту би се они могли лако погодити у призпању, да нам не треба ни мраса ии мраза. Д. ИзДалмације јављају о присиој други филоксеривој, која се зове ,Црњавина". — Далмација је до сада имала лепа црна вина, не треба јој ни лепша ни ц р њ а в и н а.

Ђуна. Еле тако ће да сврши Ан?М^^®НИ'|А ђ ели ^ ева гарда. у Ш,т Ж Ј Ш& Њ.Ш Шука. како велиш : г а р да ? , /тШЦ \ 1 Вука. Гар, да. — Та они су оцрњивали сваког, ал њи сад не обели нико.

шта би било од мене? ГЈравник, обичан правник, каквих има стотинама; или медицинар а ни тих нема мање; или можда професор, па да/"'рушим сироте ђаке. Све то сад отпада. Ја сам себи изабрао други позив. Постаћу нњижевник, то јест, ја сам већ постао. Начичкан сам ми-слима, па ма где боцпЈО, оне све куљају из мене. Те мисли не треба ни како да проиадну нашем народу. Уа то ћу се већ постарати Изабрао сам себи најшире поље: песништво у свим струкама њеним. > — 11а дед покажи нам коју песму ! рече Ми га. — Оно, до душе, нисам написао још ништа; али то је споредно. Ја купим материјала, па кад га се накупим, онда ћу да тресем као из рукава. Али немојте ме одати! — Не ћемо, не ћемо, рекоше обојица у један глас; а и како би • Та и ми смо за то, да изненадиш свет, да га обогатиш новим мислима — И хоћу; дајем вам своју реч. — Шекспирова ће слава да бледи, примети Јова кроз зубе. — Гете ће банкротирати, прогунђа Мита кроз ное. — Тургењев ће се обесити, рече опет Јова п ухвати се за врат. Велизар је слушао те речи и кика му је расла од радости. Сиромах! Није ни приметио иронију, која лежи у примедбама оне двојице. Он се заносио и заносио и нриСтао је брзо, кад му они предложише, да оду на чашу пива.

У Ш Т И П Ц И. После Германове смрти чим се дозпало о оном сату, одмах се знало колико је сати. # * & Испоставило се, да су Германови најближи пријатељи хтели доиста само оно, што су увек тврдили, т. ј. ,Германово добро". * * * Онај мали кључ, с којим су пеки поеле смрти Германове отворили касу, за мање од године дапа толико је нарастао, да је сад био у стању отворити тамничка врата. * * * Германови најближи пријатељи искусише оау народну пословицу: ,Ко с врагом тикве садп, о главу му се лупају". * Ма колико да су носле смрти Германове грабили по карловачком двору, његов -зао глас нису могли одаети. * * * Да ли је, божо мој, бар онај данас чист, који однесе онолики сапун из Даља? ' * * * Јотино сво зло састоји се само у једном једином слову . Он тврди, да ииа ,обли ације", а њему веле : то су „облагације". * * & Ланта Срећковић је баш срећковић што му је одбијен предлог, те сад не мора живети у држави, у којој владају батине. * * * Кад су дошли у Варадинску пивару, окрете се Велизар својим друговима. — Видите ли овај сго, и видите ли ову столицу '! рече им значајно. — Па. видимо. — Ту је поникла у мени мисао, да будем књижевник, доврши Велизар и сед з сзбиљно на ону исту сголицу. — А кад је то било ? запита га Мита — То је било .... чскај! Велизар извади бележницу и поче ио њојзи тражити. — Ах, та то је пова бележница а ја сам уиисао дан у стару. Све једно! То је био онај дан, кад је био исиит зрелосги .... — Аха! Двадесетдругог јула, примети Јова. — Пре месец дана, дода Мита. — То је значајан дан по мене. — И по књижевност нашу, рече Јова с нагласком. У славу тога великог дана испили су другови неколико чаша нива; Велизар је частио. А за што не би ! Платиће све то књижари и-накладници. Па тек преводиоци ! Па страни накладници! Кад су се враћали, био јеВелизар миран и спокојан, као да није ништа ни пио. Подносио много, вр !о много. Пре него што је легао, тутне опет под јастук хартије и оловку, да забелеаи, ако што лепо усања (НаставиНе се.; „