Стражилово

571

СТРАЖИЛОВО. БР. 18.

572

пом броју и врло одличним иримерцима еаступљене. То су вам прави дијадеми, које би могла и највеће богаташка понети, — Златни су ти везови, али су још златније ручице, које су их радиле. Но, а ћилимова има иокор! Они су поплавили сву дворану. Ја у ошпте не знам, чиме би се испунила та грдна просторија, да њих није. Поред ћилимова исгичу се својом лепотом и лепом орнаментиком и торбе ткане. — Ћилимови српски су у велико ушли већ у индустрију. П.о највећимтрговииама, по најбогатијим кућама може се човек сусрести с том српском рукотворином. На овој изложби имају српски ћилимови лепу наду на прођу. Онажа се, да ти ћилимови имају врло несаразмерну цену. Често наиђе човек^ да је велик и леп ћилим јефтинији него мањи а од мање лепоте Види се, да народ не зна још ни сам, шта има у својим рукама, не 8на, шта да иште за свој посао Ова ће изложба зац^ло још више унети наше ћилимове у свег па ће им и цену углавити. Не тиче нас се на послетку,како је с осталим стварима, али на овој српској изложби види се страшна једносграност и грдан немар, као да је каква мађијска рука радила. Сви они силни ћилимови, везене кошуље, српеко платно покупљени су само у Банату и то из неколико места тек (већином из Врањева, Башаида, Меленаца иКумана; у капама се особито одликује Мокрин.) Зар није то највећа лакомисленост, такав посао уклопити туђинцу, (неком проФесору из Бечкерека) у шаке, који нема ва то ни равумевања ни љубави ни осећаја? Није ту ништа приуготовљено ни нару чено, него изгледа, да је све на врат на носишло; тај господин је отишао у села па: дед свлачи ту златну кошул»у са себе, скидај тај шлинговани вастирач с кревета, дај тај пешкир са св. Јована! Само тако се може расгумачити, што су неке ствари прљаве, да је срамота. Ја сумњам, да би српска жена дала из куће тако што прљаво Таква иста ладна, маћијска рука види се и на „српској соби". Свака соба је брижљивије и смишљениј е удешена него наша. Ако је то само случај, то је заиста чудан случај ! У свакој соби намештене су прилике но некој замисли: чиото је скинут, насликан један чин из живота. За Србе се нико не брине. Онај господин из Бечкерека нашао неки стари, црвоточан, шантав кревет, сандуку се не види лице, неке лутке стоје у соби: не знају, шта да раде с њима, како да их мету, у ком положају ? Једва једаред умудрише се и у дванаестом часу повваше чика Стеву В. Поповића, надзорника текелијиног завода, да им помогне. И тако имамо да захвалимо чика-Стеви а особито похвалној ревности његове госпође Јустине, која је ли из родољубља читаве последње недеље пре отварања изложбе радила — што се не обрукасмо пред страним, необавештеним светом. Јели нужно да описујем собу? Јели нужно да описујем тици њено гњевдо? Доста да кажем, да ју је Србин удесио, који је и био и видео и, живео у тој соби. Још колико би се лепше то могло удесити, да се све за времена спремило! Врло је згодна, дивна и пуна Живота слика склопљена од оних мртвих лутака. Најглавнији тренутци из живота српског су истакнути; представљене су најдичније особине Србинове. И ово је замисао чика-Стевина. Ево вам те красне слике : За равбојом седи млада у златној капи и тка ћилим. Мало подаље од ње стоји гајдаш, млад момак у диштриктском оделу, са везеном кошуљом и црвеним сомотеким прслуком. Свира гајдаш а пред њим се ухватиле две девојке

па играју. Загледајте у сзе ове еобице; такве узвишено-дивне слике нећете наћи Песма и ручни рад — две најлепше црте, што красе Србина! Весеље избиља; идеалност и реалност како се грле у српском животу! Како песма и игра слади животну збиљу! Ето у те се четир прилике илуструје живим бојама српски живот. Народ, који тако дивне особине има, неће пропасти. Онај који очајава, који пада и подаје се, не познаје сам себе, не зна, шта лежи у народу. Ко да се не сети овде оне старе грчке мудре пословице: познај самога себе. Нису то празне речи! Сине српски, који си се одродио, приступи љубављу и проучи свој род па ће ти се смрзнуто срце откравити; сине, који очајаваш, проучавај па ћеш се подићи, а који си сталан, постаћеш јачи од станца-камена! ТО.

Г Л А 0 Н И К. (Матица Српска.) 20. априла (2. маја) 1885. био је састанак одбора за издавање „Књига за народ" из задужбине Петра Коњевића. На састангеу су били сви чланови одбора, и то : иредседник др. Ђ. Натошевић, и .тпредседник Светозар Савковић и чланови: Ђорђе Рајковић, др. 'ЈЈорђе Дера и секретар А. Хаџић. — Решавани еу ови предмети: 1. Др. Ђорђе Натошевић јавља, да је прочитао дело Ј. Радосављевића „О васпитању" и налази, да је садржај слаб, а слог никакав. Према том мишљењу не прима се сиоменуто дело ва библиотеку. — 2. Др. Ђорђе Натошевчћ јавља, да се дело Иетра Ј. Кнежевића под насловом: ; ,Ратар у пољу и на дому" тако, као што је сад написано, не иоие употребити за библиотеку. Наводи дела, која бипиеацмогао прочитати, да му посао бољи буде. Дело се не ирима. — 3. Иети јавља, да је и по самој ствари и по лаком слогу добро дело „Најглавнија правила о практичном васпитању деце", које је по немачком иврадила Милева Сими1.ева. На основу тога мишљења прима се споменуто дело за библиотеку. — 4 Др Ђорђе Дера јавља, да је прочитао дело под насловом: „Одело и станови у своме односу с ваздухом" од Р. Радоа, које је с Француског превео Здравко Рајковић. То дело могло би се унотребити само тако, кад би се прерадило, па кад би се, тпто се саме ствари тиче, избегавало свако теорисање, које само отежава разумевање Пиеац треба даље да се обавире нарочито на прилике нашег народа, како станује и како се одева, а што се тиче облика, да што простије и популарније описује. Према том мишљењу не прима ее речено дело за библиотеку 5. Мита Петровић шиље 8а библиотеку два саетава: „Чувај зубе" и „Здрава кућа." Оба је дела на Француском јевику написао др. X. Жорж, а он их је ва наш народ слободно превео. Дело „Чувај зубе" издаје се на оцену дру Ђ Натошевићу, а дело: Здрава кућа" дру Ђ. Дери. — 6. Стеван Милованов подноси своје дело: „Пазимо на здравље, то највеће благо наше." Издаје се на оцену дру Ђорђу Натошевићу. — 7. Здравко Рајковић нуди се, да изради за библиотеку ова дела по Француском оригиналу: 1. „Нова теорија о сунцу"; 2. „Светлост и климати"; 3 Нова метеорологија и предвиђање времена"; 4. „Историја земље"; б „Појаве у атмосФери"; 6 „Историја воде"; 7. „Први појмови из вауке." Жели, да му се јави, да ли ће се примити та дела. Унапред се не може рећи, да ли ће се примити. То ће се решити, тек кад се дела прегледају. По досадањем раду пишчевом види се, да не пише популарно. — 8. Ђорђе Ријковић јавља, да је нрочитао дело Богдана Добросављевића под насловом: „Доктор Ј. Марић у Бољевићу или поуке о домаћем васпитању." Сам писац