Стражилово

903

904

обманути срце детиње, које ће на сваком кораку осећати, да туђа мати „ има своје, Не познаје јаде твоје, Туђа љубав љуби свога." Школа и ученици стоје овде као туђини једно према другом. Не спаја их међусобно веза љубави, него нужда. А без љубави нема успеха у васпитању, нема напретка у гпколи. Нека реална гимназија у Панчеву послужи као илустрација за то. Прошле школске године уписало се у свих 8 разреда 109 ученика, од којих су 47 били Срби, 26 Маџари, 25 Немци, 9 Румуњи и 2 Хрвати. На крају године било их је само 99, од којих су били 49 православни, 27 римокатолици, 9 лутерани, 3 калвини и 11 израјиљћани. Од тих 99 ученика било их је 82 у 4 нижа разреда, а у четири виша било је скупа само 17 ученика. У 7. и 8. разреду било је н. пр. само по 2 ученика. Ти бројеви показују, да деца слабо ову школу траже, иа и ко дође гледа, да што пре из ње измакне. Треба ли се томе чудити, кад знамо, да је тешко волити туђу матер? Томе одговара и одношај дечијих родитеља према заводу. Ма да се публика тако рећи добошем позивала, да дође па испите, није скоро нико од становништва дошао. Тако и изложбу ученичких цртежа једва да је ко други посетио, сем самих ученика (с. 61.). Али њих 99 остали су како тако на крилу мајке, која је за већину њих била туђа. Да видимо, шта су ту пожњели. Од 99 ученика добило је на крају године одлично сведочанство њих 7, добро њих 14, довољно 46 и недовољно 29. Само за прве две категорије може се ка-

зати, да су погпуно одговориле законим захтевима. Трећа категорија је само материјал за научни пролетаријаг, који ће целог свог века бити на терету и себи и држави. То је она врсга ђака, за коју је паш минисгар просвете толико пута наглашавао у говорима и окружницама, да га треба од школовања задржавати. 0 четвртој категорији зна се већ само собом, колико вреди. Од свих ученика показаше дакле само 212 процента успех, какав се с правом може очекивати, 47'9 процента одговорише којекако, а 29'2 проценга, дакле више него четвртина свих ученика, никако. Его такви су плодови туђе школе. Је ли вредно било, у тако мајушан резултат уложити толики труд и трошак? Какву корист има отуд држава и стаповништво? Заиста слабу, а канда најслабију општа просвета и напредак. Тешко је и за будуће очекивати у том погледу што боље, док год у меродавним круговима у Угарској не продре по ново уверење, да је држави од користи сваки изображен човек, без обзира на ком је језику прпбавио основе свом изображењу. За сада се мора највише жалити српска младеж у Панчеву и у панчевачкој околини, која се никад неће загрејати на грудима туђе мајке. У тако кобним приликама света је дужност српских родитеља и на име матера, да удвострученом брижљивошћу чувају на дому и у породици благо народности и језик, у ком се она манифестује. Нека усађују те драгоцене адиђаре тако дубоко у груди своје деце, да им их из истих никаква туђа мајка неће моћи више да ишчупа. ?

ПРОМЕТЕЈ.

(ГЕТЕ.)

аклони небо своје, Диве, Облаком ти, Веџбај се, као дечко, Што креше чкаљ, По вису и ио храстима! Ипак ми земљу мораш Ти оставити, И колебу, што ти не подиже, Огњиште моје још, За чији жар Ми завидиш.

Има л 1 што беднијег Под сунцем од, богова, вас?! Чемерно таворите Од жртава И молитве То ваше величанство, И гладовали бисте, да Жебраци, деца нису Пудале, што се свему надају. Док дете бејах И мало знадох што,