Стражилово

1205

СТРАЖИЛОВО. БР. 40.

1266

окаљао своју душу, таким делом. Реч ,,уважавао" није баш сасвим умесна; друкчије нисам могао а нисам ии умео да радим; а аа послетку нисам имао ни разлога. Критичари су називали моју причу „памфлетом," спомињали неко ,,раздражено" „повређено" самољубље. Но зашто да пишем памфлет против Доброљубова, кога по готову нисам ни познавао и кога сам јако ценио и као човека и као даровитог писца? Ма како скромно да мислим о себи — ипак сам увек сматрао и сматрам, да би писање памфлета и пасквила било испод мога достојанства. Што се тиче ,,увређеног" самољубља, то примећујем само толико, да је суд Доброљубова, о последњеммом делу пред „Оцеви и деца" о „Нака нун г &" (дан пре) (а он се с правом може сматрати као предсгавцик друштва) — суд који је изашао године 1861., пун топлих — и да речем по савести — незаслужених похвала. Но господи критицима је било потребно, да ме представе као увређеног памфлетисту: „1еиг 81е§е е М1;е Мј;" — па још н ове године (1868.) читао сам у додатку ка 1. броју „КосмосЂ-а" (стр. 96.) ове речи: На послеткусвима је познато, да је Доброљубов порушио оно нодножје, на које се подигао Тургењев" . . . . и даље (стр. 98.) говори се о моме огорчењу, које у осталом господин критичар појми — и шта више „извињује."

У опште господа критичари не могу себи верпо да представе, шта се дешава у души писца, у чему лежи његова радост и жалост, његова тежња, срећа и несрећа. Они н. пр. и не сањају о оној наслади, коју спомиње Гогољ и која се састоји у суђењу самога себе, својих недостатака на описаним и створеним лицима; они су тврдо уверени, да писац само тога ради и нише, да „спроведе своје идеје," неће да иерују, да је писац пајсретнији, ако може тачно и силно да прикаже истину, реалност живота на чак и онда, ако се та истина не би слагала са пишчевим симпатијама. Да наведем једаи пример. Ја сам затуцани западњак, и то нисам никада тајао нити тајим; па поред свега тога, опет сам у лицу Паншила (Племићско гњездо) описао све смепше и рђаве стране западњаштва, а допустио, да га славенофил Лаврецки, „потуче на свима тачкама." Па зашто сам то чинио ја, који сматрам учење славенофила као лажно и узалудно? С тога, што је у том случају заиста тако било, а ја сам пре свега хтео

да будем исгиаиг и праведан. Олисујућа Базар>ва, искључио сам из његове симпатије вешгину и придао му ошфину и нецеремонијозност у понашању — не зато шго сам хтео да вређам омладину,') но просто зато, што сам то праметио па мом знанцу др. Д. и другим особама, које су му биле сродне. „Те прилике су таке" говорило ми је посматрање — које је можда погрешно — но опетујем савесно; нисам имао шта да мудрујем, а морао сам баш тако да опишем његову особу. Личне моје наклоности, нису ту ни мало утицале; но многи читалац ће се задивити, кад речем, да ја делим готово сва убеђења базаровљева, осим његових назора о вештини. А при свем том гврде, да сам ја на страни „Оцева" . . . ја који сам се у лицу Павта Кчрсанова огрепш) и о саму вешгачку исгину, претерао њзгове недосгатке, дотерао их до карикатуре, исмејао га. 7 ) Узрок свом неспоразуму, шго но реч, све „беде" лежао је у томе, што мој базаровски тип није прошао кроз постепене фазе, кроз које обично пролазе књижевни типови. Није му пала — као Оњегину и Печорину — у део, епоха идејализације, симпатичног преузношења. При првој појави н о в о г а човека, Базарова, — писац се ионашао паспрам њега критички —објективно. То је многе збунило, и ко зна можда је у томе и била, ако не погрешка а оно неправичносг. Базаровски тип је имао толико исто права на идејализацију, као и тииови претходници. Мало час сам споменуо, да је баш ионашање писца наспрам описане особе, збунило читаоца. Читаоцу је увек чудно, сумњиво, шга

1 ) Између многих докава о мојој „мржњи иротив омдадине" навео је један критичар и то, што еам допуетио, да Базаров проигра у картама, а добије отац Адексеј: „Ие вна већ како да га понизи и увреди. Ни карата не зна да игра." Пема сумње, да би тај исти критик рекао, да јеБазаровдобио: „Та вар није јасно? Писац хоће да покаже, да Базаров вара у картама. и 2 ) Странци никако не могу да појме непоштедне оптужбе, што се дижу на мене вбог Базарова. „Оцеви и деца" преведени су неколико пута на немачки, иоводом посдедњег превода, што је изашао у Риги, ево шта вели немачки критик у Уо881бсћв ^еИзип^ 10. Јиш.: Неиристрасном читаоцу остаје непојмљиво, зашго да баш руска радикална омладина тако напада и ружи Тургењева, што је тако нредставио представника њиховог правца (Базарова), њихова начела и тежње Пре би требао сваки модерни радикалац да се радује, пгго у тако ионоситој слици тако силном характеру, са таким истинским ослобођењем, од свега тшсличарског, Фриволног, лењог, лабавог и лажног, што у такој типичној слици види иредстављеног себе и своје начелне пријатеље." Превод.