Стражилово

929

ОТРАЖИЛ ОВО

930

им иревода немачког: те се таки, на први мах видети може, куд је одмакао био у напред језик нам српеки тада од језика немачког и правописа му, бар аваничног. „Осим тога — вели још часна старина Мишгошић — тај је споменик прилог историји млетачке републике и крајева у приморју јадранском" а изреком псторији Црне Горе. Расправу ову своју поделио је поштовани нам писац јој на шест делова ради лакшег ирегледа и обавештаја о свем, што се ту казује: у I. делу су та наговештена писма српска са сувременим преводом на немачки; у II. је неколико бележака о тим писмима; у III. су званична писмена, из којих се види, како су та писма Скендер-бегова са Блата Скадарског доспела у речену архиву дворску, у Беч; у IV. је хронолошки обавештај о ЦрнојевиКима од године 1351. у дипломи дара Стефана Душана Силног па до године 1526., те по тим историјским белешкама изводи нам лозу и порекло Црнојевића; у V. је кратак преглед унутарње историје и владавине у Црној Гори ; у VI. додао је: 1. ко-но беше Стеван Марамонте; 2. о владалачкој лози ђурашевића, опет редом хронолошким од године 1420—1454.; 3. приказује нам поуздане изворе историји породиде Црнојевића; напослетку 4. изређа књижевна дела о историји Црне Горе. За нашу работу ову и приказ те расправе Миклошићеве најпреча су нам та с е д м е р а п и с м а Скендер-бега Црнојевића, како рекосмо: због језика српског и правописа оног доба; зато ћемо ет.о у кратко рећи и шта у којем пише. У арвом иисму свом тужи се Скендер-бег Црнојевић дужду и господи млетачкој, што се Млечани не држе мира, који углавише са султаном Сулејманом, и пре њега са султаном Селимом, не издају злочинце ни харачнике поданике султанове, који утекоше у млетачку област: „.. . ирискитлл госнодо,") *) Ево то исто донекле зарад огледа из поменутог сувременог (од г. 1523.) превода немачког: . . . „с1игсћ1еис11(н^^ ћегзсћаЖ, јг 8а§'4, (Јаз Дет §гоз8еп ка18ег кат пасћЈаП ћевсћећеп 8о1 \'оп еигп вкекеп уипс! 8сћ1о88егп 8в1пет ка18ег(;итћ упт! (1а8 каш рбзег теппвсћ еппкгуппеп ос!ег каш уегга!;ег ос!ег гшзтап с1ез ^товзеп ка1зег 111 еиг 8(;ек о<1ег 8сћ1о88ег, зогтс1ег лусе ег 1ипс1еп \уигс1, агп збИсћег роаег теппзсћ, уегга(;ег ос1.ег гтвтап (1е8 #го88еп ка18ег, (1ег (1а кат 111 еиг з^ећ, с1а8 тап Деп аптлуог!; 4ет #елл-аКлЈ>;еп апп (1ег &гат1г с!е8 ^-олуаШ^еп ка^вега, аисћ с1ег§1а1сћеп луо ат »аппгакћ ап <1еп %гепИ%еп атеп вепп^, (Зег ћеу еисћ уег\сигсћ1, ће<; угш (1 епк-ипеп луаг 11111 (За8 1аптк1 (1е8 §;1икћ8е11§еп ка18ег8, (1аа 8у (1еп ^ећеп Лет ргошсШог о(1ег ^гаиеп еиг ћеиез(;ј^ип§', с1ег^1слећеп 18С (1ег 1'г1с1 ће8сћ1о88ео. 1гћаћ(; а1во аисћ ^егесК;. (Јав ћевсћесћ аћег. Аћет, ћегасћаЖ, еиг ргоМћЗо г! , §таиеп упп(1 с1ег ас!1, (Ие (1а луопеп 111 еиг 8(;е(;еп, упп (1 1ип пИ;(; §;ећог8ат еигеп ћеиеИшп, упш1 Лез §1икћ-

тдкмн реностс, дл не може внтн нн еднд ммнш.л (штета) велнкомв 1|"л(1« (турском) шд|. меств н мдв грддовт, влишехк 1|ар1,ств« шеговв, нн да може атсКн (з4=зао, неваљао) уоекв иевкрннкћ нн хдјп.упшн, вт.лпкогл ||лрд (турског) а грлдокп мссгћ влшнсхв, него К1.дс вн се нлпм, (наша-нашао) тлкн ^ћуоеккневирннквллн\л(>1,-.инк1, КТ.ЛНВ )ГД 1|лрл, ДЛ 8ЛС/,Т, 8 Г(1ЛД8 ВДН1СМ8, ДД ГД ДДД8 опетд нокрднјнћннемћ сдншдкомћ (намесницима) цдрвстид шегокд (турскога). II идкн тдкгонћгерк где 8 \влтн покрдншкнн сднждкв вдшегд ^ аоуншо н шдшннд (разбојника), гдн е атекћ 8 ^шлп уесгитогд џдрд, дд гд вхкдтГ н дд гд дд 8 р8ке нрокнд8р8 нлн кне^8 (одћ грддокк клншехћ. Н нд том8н г,н мнрћ. II тдксон рикосте, глкож дд ввде. Ллн, ГОСНОДО, ИМД10 11(И1КНД8(>11 II КНС^ОВН ВЛШН II кллстт.лс, кшн сгое 8 грддокс вдше пд шкен крде, терк /дпокг.стћ госноцвд кдшегд не слвшдго, д колш тестнтогд (цара турског) нт. крћше, него нмлш лгодн 1|дрккн, кшн \дрд'.ч, усстнтоМ8 11Д р 8 ДДШ, Д 8 грддокг. КДШС (I 8 МССТД КДШД 8Т1.СУ8, 8 Которћ н Кдрћ н ^1|нш. н 8 Ндфрокнше. ГЛ нх нроСНМћ II ^Др8У8СМћ Н\1, НрССКћТЛШМћ НОЛДУОМ), госноцкл кдшсгд н ГЛДК8 шд дсс~етћ: дд мн длд8 лгодн цдркки, дд до^чо шнетд нд вдцшндхћ скшнехћ, хдрдућ усстнтомв 1|дрв дд ддго, д мепе дд слвже, д сдмн снромдсп дд жнввго НД Г,Д1|1ННДХћ СВШНбХћ Н 8 квћгахћ СВОНСХћ 8 Ж11В0Т8 УСстнтогд џдрд д о)Ш1 м-н хк ддтн не хшге, него нхћ дрћжс 8 грддовк кдше н нп, ннмд рдвотдш, н веће може внтГ, госнодо, мћнннс (штете) великомк џлрв нл годнн« него нетћ сћтк (стотина) двкдп, шд(ћ) швт.^нехћ грддокћ вдшнехћ, толнко лшдн цлрнкнехћ дркжс 8 севк... Иште по том од дужда и госцоде млетачке, да пошљу тамо једнога синдика (већника) да види „||10 се уннн шдћ нровндкрћ н о)дћ кнпјјош . (млетачких) н шдћ вддстелћ, кшн стос 8 грддове (млетачке) .... колнко лгодн цдривнехћ дрвже 8 секе, н колнко мћннне усстнтом8 1 |др8 нд Г0ДНН8 уннс Т8н 'чете вели кнднстн кдшнехћ нрокндкрћ н кпс^.жћ н грддош. кдшнехћ прдкћдк н ненрдкда . . . Па онда наставља, колико је неприлике и натеге имао с њима и сам „шдћ ккдд нГ (нам, њему) ддш вогћ н уестнтГ нГ е цдрћ покрдтГш 01ТДУћСК8 II ВДЦ1 НШ .СК8 У/ПММО III 110МС ШБЛДДДтГ II госноцковдтГ те онда поносито додаје: „ерк ниесмо мп аеИ^еп т11еп пН уегћгасћЂ, уепп зу ћаћеп (1ез ка1ббгз 2Ш8' ћгасћ!., вет (1еа ^икћбеН&еп кахзегв, (1апп зу Дхећеп 1П еиг упп (1 бсћ16ббег, #еп Сагкаго, §;еп Ваг, #еп VIС21П2 \ т пп(1 1п (Ие Ваз1;гои12. 1сћ ће^ег (Ие упп(1 уегреи!} уог еиг (1игсћ1еиск1з1&каИз уип(1 еигб ра1аб!;б упп(1 ће1 (1ег епп1зћаићђип#, (бЈс!), (1аб тап т1г (1еб кгазегв 1еи<;, ЈатИ; бу т<1ег котгдеп аи1Г !г егћ упп(1 (1аб бу (1ет ^1икћзеН^еи ка1бег 21Пб ^ећеп Упп(1 шг (Иепеп упп(1 81сћ 8е1ћ егпегеп тп 1геп ћеизегп упп (1 аи!Г с1ет тег т (1ет 1е"ћеп (1ез &1икћ8е1Ј§еп ка1зегз. Б1е л^еПп ау тлг пк ^ећеп, зопДег бу ћаИзепб 1п < игп бке^еп упп (1 раиеп т1<: 1пеп. 1)аб ћгт§'ћ с!ет §'1икћзе11'§;еп ка1зег зсћа(1еп јагНсћ тег а1б ГипЈТћип(1ег1з ^иШеп (з1с!) уоп (Иезеп еигп б1е1:еп, бош1 ћаНеп бу (1еб ка1зегз 1еи<;.