Стражилово

1341

ОТРАЖИЛОВО

1342

шаре и наките. Сред тога жамора, дима, зрака, гласова заблиста час по у висини пресвети сакраменат, што га попа спуштао и дизао, а сам седи старац изгледао у том тренутку као каква небеска појава, полу завијена маглом дима, са које се у зрацима разливало блаженство и уздаве на сва срца и на све побожне душе. То блаженство, то велико успокојеље узело под божје окриље и смождену душу Гепине жене: „ Исусе, у нресветом сакраменту притајени, Исусе! — завапила несретна жена — не напуштај ме јадну сиротицу!" Из очију јој грунуле сузе, али нс оне сузе, гато их је ронила пред кнезом, већ благе, крупне као калкуцки бисер, па слатке, па снокојне. Пала Репина лицем земљи пред величансгвом божјим, а после ни сама није знала, шта се с њоме збило. Нричинило јој се, као да је анђели небески подигли као листак у небеса, у вечито блаженство, где није било ни господина Золзикјевича, ни кнеза, ни војничких листа, већ свуда само еветлост и у тој светлости престо божји, а око престола се тако блиста, да ти очи засену и свуда сами анђеоци, као тице са белим крилима. Дуго је тако лежала. Кад се пренула, служба -се већем свршила; црква се испразнила; дим се разилазио по своду; задњи људи излазили на врата а на олтару црквењак гасио свеће; дигла се и Репина и пошла у парохијалну кућу, да се разговори са викарем.

Поп Чижик таман почео да руча, али ипак је одмах изишао, чим му рекоше, да нека уплакана жена жели с њиме да говори. Био то још млад попа, бледа, али весела лица; чело му било бело, високо, а око уста благ осмејак. Шта хоћете, драга? — упита је тихим али звучним гласом. Репина му се поклони и исприповеда потанко целу ствар, плачући притом и љубећи му руке, док најзад, подигавши понизно своје црне очи, не рече: — Ох, на савет, на савет дођох до вас! — И нисте погрешили, моја драга — одговори благо поп Чижик. Али ја вам могу само једно да светујем. Жртвујте Богу сву своју невољу. Бог куша своје верне; куша их као Јова, коме су пси отворене ране лизали, или као Азарија, на кога је иослао слепоћу. Али Бог зна, шта ради, зна он своје верне и да награди. Несрећу, која је вашег мужа задесила, сматрајте као казну божју за тешки грех пијанства и захвалите Богу, што ће можда, казнивши га за живота, опростити му након смрти. Репина гледала попу својим црним очима, поклонила се и отишла тихо, не рекавши ни речи. Нутем је осећала, како је нешто стеже у грлу. Хтела је да плаче, али није могла. (Наставиће се.)

НАУКА И ВЈЕРОВАЊА СТАРИХ НАРОДА 0 ПООТАНКУ ОВИЈЕТА УЗ М00ЕЈ0КУ К00М0Г0НИЈУ ПРЕМА ОНОЈ, КОЈУ МОДЕРНА НАУКА ПРЕОТАВЉА,

Разноливост је велика у науци и вјеровању сгарих народа о овом предмету, али је то ласно разумјети. Збивајућ се ова космичка појава, т. ј. првобитни иостанак и развиће свијета, много ире него што је постао л^удски род, дакле нре свију предања и споменика, постаде предметом вјечитих конјектура, претпоставака, прича, којих обилато находимо код старих а и код модерних народа. Код Мисираца н. пр. владала су о постању свијета два мњења: виша класа и тајне науке свештеника држали су створитељем свих ствари једно највшпе биће, што је било и отац и мајка свим људима и свима боговима, а то је било за њих сунце, еле код ових је монотејизам доиста владао; нижа класа напротив, у пркос свој науци монотејистичкој код њихових свештеника, држала је, да је свијет иостао усљед своје крјепости и усљед вечитог покре-

та ваздушног, а да се животна породила из земље оспособљене за то ферментацијом од сунчане топлоте; држали су и вјеровали сувише, да су од искона небо и земља имали један те исти облик, од којег се тјелеса једно од другога растављала због промјена, што се после збиле у природи, и тако се свијет усредоточи и доби такови облик н ред у васелени, какав сад постоји. ') Ј ) Има још један систем о постању свијета, а то је, да је свијет у почетку добио облик јајета и испао из уста једног божанства прастаре добе. Код Грка се находи монументалних трагова такове науке и то у одломцима орФичким, ђе јаје преставља облик, у којем је свијет имао свој почетак. Зато је и на мисирским храмовима висило јаје у 'знак првог постања. И у Шпарти је опазио Наусанија на храму Кастора и Полукса таково јаје, али Грци заборавише по предању, чему је то знак био. Држали су, да га је божица Леда санијела. Јаје, као што нам доноси предање, раставило се на двије лоле : из горње постаде небо (Ох^ссгод) а из доње постаде земља (/?]).