Стражилово

1630

малена је, али виме дебело, рогови мали, на њима само по два круга. Дакле, краЧ« млада, шест јој годииа. А и шта ће му матора? Њему треба мЛада, зато му се ова допала. Хеј, хеј, Крте! Погледај боље у те рогове! Отвори очи, видићеш, да је пет кругова пилом испиљено. Гле, око уста је седа. Ерт пе мари за то, само јој гледи у зубе. Једног нема. — Ево једног зуба нема, рече газди. — 0, то је мала брига. Та, и ти си био крезубав, кад си почео зубе губити. А сад, богу хвала, писи, — вели продавац, па се насмеја у себи; и опет вели: — Марвинче тек сад врће зубе, јер је још младо. Узмите је, добра је музара. Мирно стоји, млека има као воде. Моја жена плаче за њом; али ја новаца требам. — А како вам име? — Пишем се Мартин Шмалок, а чак сам из Питворника. Људи ме знају. Не бих ни нродавао ја краве, да не удајем кћер. — Да, да, — одобрава му Крт, па све верује Шмалку. А Шмалок не удаје кћер, већ човек тргује с марвом. На три миље око Питворника нема, кога он није преварио, па зато се и губи што даље међу ненознат свет. Купи матору црканицу, нилом јој обнови рогове па ако се нађе добра луда, прода му је као младицу. И сад се радује добром пазару, јер како је опазио Крта, нознао му, штоно реч, но носу, да се не разбира много у трговини. — Шта иштете за њу? — пита Адам. — Шездезет римских, — вели Шмалок. Крт у мало што не скочи од радости, па мисли: „Шездесет за краву, остаје ми још сто и пет у кеси. И Ева ће се радовати. Даће ми и оно слатко, што је остало од јутрос." Али још ипак неће да пристане на цену, мора да куша продавца, би ли што попустио. Вели му: — Шездесет без колико ? — Без кесе, — засмеја се Шмалок. И Адам се засмеја. — Да вам избројим готових на длан четрдесет. Верујте, четрдесет је доста. И преко јего много дајем. Па још да није оног зуба! Ал је крезубава! ПГмалок му одмах доскочи. — Та баш онај зуб вреди иет форината. По њему се нознаје, да је крава млада. Видите, да добија тек прве зубе. А ви дајете само четрдесет. Брат брату, па вреди педесет и пет. Хоћете-л' ? Крт мал што не кличе у глас, што је наишао на тако мекана човека, који на једну реч попушта са пет римских. Иа вели: — Дајте за четрдесет и два, на да се не ценкамо.

— Не могу. Шта би ми жена рекла? — А шта би тек моја мени, да за то ништа дам толикн новац? — Добра се мало налази. Крава није, да рекнемо, грдосија каква, али ваљана музара. И ви сте мален човек, него бисте онет претегли десеторицу. Боже мој, зар само оно ваља, што је велико? Ако је узмете, дуго ћете мене иамтити, па ћете но вашарима тражити само Шмалка. Памтите, што вам велим. Ту је Шмалок истину рекао. Много људи има, који намте и сећају се не само њега, него и оца му и матере, па га заиста и траже по вашарима. Но Шмалок не иде на очи оному, с ким је једаред пазарио; неће да чује, како хвале од њега купљено марвинче. Крт дометну још три, да је унраво четрдесет и пет. Шмалок неће да је гори, на нопусти пет, да је управо педесет. . Стоји још за пет римских. Дотле се како тако и ногодили, али сад је чвор. Не понушта ни једаи ни новчића. Крт већ десет пута полазио и толико се исто пута враћао. Не да се Шмалокни опепелити. Најпосле рече Адам: — Ево четрдесет и седам, а више ни паре, па да имам самих жутих дуката све на мерице. То је моја иоследња. Понда пође, као да ће да оде. Шмалок викну за њим: — Даћете четрдесет и девет. Јефтиније не могу. Крт се врати за два корака, па вели: — Још мало ниже. — Ни паре, па ма ми се кћи не удала. Нек седи код куће, не мора то бити одмах, као да је смрт дошла. Ал и Крт се добро држи. Више пута се заклиње, да не да ни новчића више. У том ето неког чизмара. Неки нријатељ Шмалков. Шмалок га најмио, да му помаже код муштерије. Прећи ће Шмалку, иа ће му рећи: — Шта иштете за ову јуницу? Шмалок на то: — Четрдесет и девет. Али ово је ирви купац. Ноказа Крта. — Шта ту први? Ко пре девојци..., — вели чизмар. — Први је, који да више. Ја дајем четрдесет и осам. Крт се наљути, што ће ето да му други исиред носа одведе готову погођену краву. И викну на чизмара: — Шта се трпате ви међу нас? Идите збогом својим путом. Немате ни четрдесе^ новчића у цело.ј кући, а камо четрдесет форината.