Стражилово

тири десетице, једну петицу и три форинтаче, сабшшга одмах бакар у баике. Еј, да је Крт знао за толико благо, много пута не би га на празно голицало у сухом грлу. Ева се могла лако нред њим изговорити. Још лане би била купила краву, али је морала читаву петицу и све три форинтаче дати за норцију, на јо.ј остало још само оно четири десетице. А за те новце не добије се добра крава. Једва једвице ето од лане до данас спарила и пету десетицу, да данас даде свом мужу читаву недесетицу... читаву. Гле, колика је! Ух! Крт није никад имао толики новац уједанпут. Рачуна у глави и на прсте, колико би фртаља слаткога могао добити за ту банку? Доиста толико, да би се и воденичко коло окренуло. А колико би чарапа морао иснрести, да заслужи толико благо? Таман би могао њима загатити и поток, што покреће воденичко коло. Крт не зна, шта да ради од радости. Ах, толику радост мора да залије! Но Ева је погодила, за чим тишти исушенадуша мужевља. Угрејала му на пут мало слаткога, да не иде ташта срца на ветар, па му срце све игра у грудима. Али пре пића мораде дати свечану реч, да не ће иигде сврнути у крчму и да ће доћи кући трезан, као од мајке рођен. Зато се смео Крт код куће ноштено напити. Кренуо се на пут. Што му чарапа није стало у торбу, завезао их на батину, па хајд на вашар. Мале црне му очи дођоше од пића још мање, па се светле као ноћу звезде. На уши натукао капу, само му сухи нос вири испод ње. Крт није, да кажем, стар, али и опет нема ниједног зуба. Преклане га заболи један шупаљ, а нека баба га натента, те метне на њ тамјана. ()н метне, и рђави зуб му испадне; но за њим и сви здрави одоше. Од то доба миран је од зуба. На руке навукао плетене рукавице. ЈГевом држи штап, десном весла по ваздуху. Ход му је такви, као кад човек стане једном ногом на столичицу, а другом у јаму. Сад не знам само, је ли му опа краћа, или ова дужа. Из Адамовца све отишло већ на вашар, па Крт мора сам. Снег цичи под ногама, на капу ноиадало иње, а нос поцрвенио. II. У Мрханову је вашар велик. Мрханово је повеће село, али има пространу пијацу, на цркви кулу и на кули сахат. Него пе реците за Мрханово, да је село, јер ће вам славни магистрат бацити на врат парницу. Где је на кули, па још на толикој, сахат, то не може бити тек село. Какав је сахат тај изнутра, не знам; но с ноља је

доста на очима, само му се сказаљке отромбољиле као кљакаве или уморне руке. Али кад ветар задуше, мања скаче одмах за три сахата — унапред или унатраг свеједно. Било је то и добро и зло, о чем би нам могли најбоље рећи сами Мрхановљани. Еле, у тој варошици је велик пазар. Има света већ пуне улице. Око храма се распечиле шатре, а народ врви око њих. Наш Крт је пред кућом свога доброг човека. За тили час распродао своју робу. Мала масна новчана му кесица пуна и претешка, а весео тржа већ неколико нута преброја четворке и бељаке. Који се нашли око њега, почели већ да му завиде, како је добро пазарио. Кад је све раснродао и новце пребројао, није ни ручати хтео, него отишао међу марву, да купи краву. Али уз пут му се пробуди чувство пекакво. Та, није свом Петру ни захвалио за оно место пред кућом, . . . Нетру, таквому човеку ! Крт је срца врло осетљива. Врати се, па се захвали. Али да оде тако зар без свега? То не иде. Пошљепо слатко. Ева се неће срдити за то; та, и она је више нута почастила Петрову чељад. А Адам да буде гори нег Ева?! Крт најире преброји новце, ређајући на сто на шајн форинте једну поред друге. На шајн је само и знао рачунати; јер кад је он у школу ишао, људи су познавали само шајн. Рачуна, рачуна. Добио је за чарапе четрдесет форината шајна. Па како је то лако рачунати на шајн! Педесет форината су у торби сто двадесет и пет шајна, а четрдесет за чарапе чини свега сто шездесет и пет шајна. Толико новаца није Крт имао, откако се намти; чини му се, развалиће му се џен од терета. У глави му се врти, као да на врх куле намешта крст. Но на срећу ту је већ слатко. Налио пун фртаљ. Та, он није такви, да се да нудити. Прво наспаси, па изли ватрено пиће у безубна уста. Он не пије као друге ждере, да прогута уједанпут; већ размућка по целим устима, да то дуже осећа сласт, на цеди, ма да и нема зуба. Искриви врат, погледи у таваницу, избечи мале очи, понда нљус у бездани свој стомак. Ј1ице намршти, безубна му се уста стисну тако, да му танки нос целива браду. Понда цвркне, облацне се, да не пропадне ни капи, а дном од стакла таре ирси, — тим као да каже. како му се миље разлева по грудима. Кад се тако поткрепио, одмах је веселије размахњивао својом дугачком буџом. Вашар се разилазио. Но стоји још једна црна крава, црна као да се у оџаку сушила. Крт је енази, на му се одмах донаде. Истина,