Стражилово

1637

СТРАЖИЛОВО

1638

је неостварена. Камо је доспела онако знатна свота прилога скуиљених 1859. на ту цел то Бог зна! Тешко је веровати, да је она нотрошена на онако мршаву и сакату реиаратуру, која је извршена наскоро по том. — Овај је мапастир имао многа добра своја: њива, ливада и шума. То нам сведочи и један запис у књизи »Лазаревцу«, која је у манастир Пакру пренесена из манастира св. Ане. Ево како гласи тај заиис: ,,-Ј- ^ндтн се дли нослт .дн10цГ |'е кршепе кдко подкижнпкћ нрнмерии отцк дмкош. Длиишћ Короеинук ндсадн 11;||(>кк111лк1, мондстнр« скдто-аннск«. См« нос.лсдокл не мин нт. рекностехк ккрк СофронТе Кнуетиук, мнм,, САСтлкнше с бнломк дши ш. мЂсецл окплг.рл кт, лето ® соткоренТл мТрл (7266=1757.). Коже двшн н 1,имл сплсн ! Модпнслхк л'<1, НТкнфорк, лрхТмлндрТтк свдто-лннскТн . Зато и данас онде има »Боројевића коса«, »Вучетићев гај« и »Свето-анско бпло«. Мимо то имају у раније поменутој старинској белешци означене ове међе манастирском грунту: ,,0) КОСТОКЛ ШЛШ1НМК1. до /смлс Кллгод С тлннслклђкнул, жнтедд селл КрТеске, нмнфк нодк сакого 2 штрл а;емле. (1) /Л11ЛЛЛ ПЛКК Н1ЛНБНДК1, НМК1|И. НОДК СОБ010 2 готрл

ПИСМА 0 СРПСКО") Г—ц ПИШЕ ДАНИДО П И С М О VIII. Р. 30. Јунија 1886. год. Поштовапа госиођо, Месец је пустио своје слабе зраке на ово скровито место, у којем се сада бавим, и изгледа ми, да је и он тако сетан, тако иевесео, као да зна, као да појми јаде наше. Јесте ли, госиођо, икада могли да се занесете при месечевој светлости? Је ли вам се икада учинило, као да вам он изводи мисли из велике таме на чистину? Јесте ли икада осећали моћ његову после бурнога, натмуреног дана? Иије ли вам се учинило, као да хоће да вам изглади немиле утиске, као да вам говори: не очајавај, мутан је био јучерашњи дан, дажда је потопила њиву твоју, али ће сутра опет засијати сунце, окрепиће нотопљене њиве, те ће уродити илодом, ако си их само ти добро урадио. Крвава дажда, госпођо, потопила је српску њиву, по онет ће огрејати сунце, поткрепиће њиву и она ће уродити плодом, само је урадимо добро. Идући из Пирота у Добри дб сретох повеликог једног дечка и запитах га, чији је? „Лекип", одго-

^емле. 11л полудпе ^емле орлће 20 готлрл н Бнногрлдк 25 мотнкл. Нл полкнофн лнклдл 80 косл1|л, нолег днклде Ш8мл до коде Мспндддке 3 готрл. Осог.нто кино грддк нд гриитн нодкорскомк 30 мотнкл . Поред манастира био је прњавор од пет породица, које су држале шест јутара земље ораће и дванаест косаца ливаде. Ради тих добара водили су калуђери мпого година распру са спахијом Даруварским, Јанковићем, који је та добра хтео да одузме од манастира, па најносле је — пошто је манастир редуциран Пакри 1772. — и узео неке земље, а неке су нрипале селу Вријеској. Свему томе, веле, био је крив владика Кирил Живковић, који је све донације манастира св. Анског издао спахији, само да му овај намести неког рођака његовог у звање код тадашње земаљске владе. Сад има манастир Св. Ански око цркве једно и по јутро земље и порту. И то је био спахија одузео и поклопио селу Вријеској, а оно по том дарује ту земљу богомољи Свето-Анској, код које се трипут у годиии куни збор и служи служба божја: иа Благовести, трећи дан Ускрса И на СВ. Ану (25. јулија). (Наставиће се.)

5УГАРСК0М РАТУ. к. х. НЕДЕЉКОВИЋ. вори ми. Презимена није знао. Више пута ми се већ десило у оним крајевима, да нисам могао од кћери да дознам презиме оцу, од жене мужу. У први мах било ми је то чудно, те сам се и нехотице питао: па шта зна онда овај свет, кад не зна имена ни својим најближима? Али када боље упознадох прилике, видех, да тај свет зна, да му ваља платити превелики данак, а кућа празна, унаоколо само стење. Зна, да ће позив у војску да му одведе оца, брата, мужа, сина. Зна, да неће моћи ни толико да зарађује, колико док су сви били, а зна и то, да су намети све већи. Па откуда то да се намири? Да ли да од овог камена привреди пре или себи или држави? И ми се тужимо обично, да ови људи нису ваљани Срби, а зар смо ми ваљани Срби, зар смо ми родољуби? Зар је то родољубље, просипати празне речи, а на делу имати пред очима искључиво свој интерес? 0 не, то није родољубље. Српство је данас у таквом времену, да његов интерес, његова част, његов опстанак захтева од синова му пожртвовања. Данас је Српство у прелому. Сваки би требао да метне руку на срце па да се занита: шта