Стражилово

1635

СТРАЖШ10В0

1636

тријарха, када је у Славонији био владика Петроније Љубибратић. Овај се последњи издавао за владику православног и говорио је, да је њему »кормило црквено« у Олавонији предано вољом патријарха Арсенија III., што није било истина, јер је он био унијатски владика и није признавао старешинства патријархова. 0 томе се можемо осведочити из Фидлерове расправе ,,ВеГћ'а§е гиг ХЈ јноп с(ег сћеп 1п 81ауошеп шн! 8угт1еп, (Гледај: Аго М у Ш г бб!;егге1сћ. СгебсМсМе XXXVII. Шеп 1867.). За, време тога, дакле, владике дође, као што он сам вели: „ПрбШСВДфбНМП ГОСПОДШ1 Г.! II Т () 0 II 0 Д I Т ћ иордвс к м н, 1$ V (> к Г (> п г о р Т н, к иикое хадос н весмд тксное 11^11стл11Н1;1б, гокомое Н лкар, н тлмо осритнш кетхнш 1556. п кећк окроннкшкш с,д џркош., пдл;:. инстшо, п(|н снже н кбдмо сег.т. поткнктн прникдндса, гдт. миоп.л скорвд н о^довленТд, ие тодко 6> уижнхк, еднко н ® сконхк претериккддк, глиојкс н сдм оуевнд&цк г.мдк есмк н 11лкоет 11 н 101 |1 н,м 1> ко/.врлнмк н прн^дпрсфдлк. 1! коем кременн тонгке скоропомднвтнн прешсклфешшн госпо дии мптрополУтк просадк нлсв смнрепмке во еже вм доН8СТНТН емв удостоддсд цркокк <ш!Н1о во^обнокнтн, его:ке нрошснпо не одрекл, но пдуе вдлгокодид штн. У в крдтком временм !|ркокк понон!! н војјдд нже ко пмл пресвдтмд н преупстмд Дт.кн Когородн!|м УдрЈн слдвидго) е.д вт. хрдмк гднк кккеденТд. Сгдд же дт.до нд сддкв г.о;кТш н прескдтТд его> Когомдтере поудтое совершн, тогдд пдкн вт. новт, проснд идск онвш по ^дконн II окмудш нрдвокЕрнмхк мсвдтнтн; н д ?к прп дн1 |дх1, ирнсаств8Ш1 |1К1хк дод» под линТн сдт.дкеммхк (д !це п недоетоннк С81|П.) ПО 0КНУД10 ^ДКОННОМК МСКАТНХК, 1Ш6Н0ВДХК Н БДДгосдокнхк мт,сто сТе пвстннное н црковк скдташ. ндђжс тдкожде еафдго) удсто помнндеМдг«) господннд мнтроподТтд курк Грпгорш Тгнмид кмтн, пл ндуннк сдг.дншфмн, н^крдхомк н иотврднхомк: ,\,л нмдтк, первгх, мистнома 6ИСК0П8, 1ДК0Ж6 дТ01|е^Т 'ДДН0М8, во ксимк повннокдтнсл, н г.е^к кодн егм ннуто ндудтн ткорнтн; к тома же крдТ110 К С .ект, соврдннаш ЛШКИТН II стрдх« Е0Ж1Ш 0К8УДКДТН нелкностно н нелшЈемкрно. С|ре тонже многорсусшшн господнн мнтроподТтк, нднт.ншТн же Тгнменк скатмд окнтелн внше номдпвтмд, еднко днхокенсткн, тоднко н мнрскммк ЛШ |ДМК ОКфТн Д8Х0КИНКК КК1ТН НДрСЖДАСТСА н прнкд/.нет!.. Н дуто, ^д колшее семн кт.родтТе, н ?д крипкос в нднредк окдржднТе ^дг. иотпнснштсл, н исудтио окмунош поткержддш . То је Љубибратић писао у Пакри 26. септембра 1697., а потписао се овако: „ПетронТн Ашкнг.рдтоук, иог.он/крлипм еписконк СддконТе н Сремд н келгрддскТн дрхТмлндрпгк . Калуђери Пакрански не могући живити на

онако тескобну месту, договоре се, да оставе своју обител дојакошњу и да се преселе у м анастир Св. Ане, што се находи код села Бастаја, у Доброј Кући, удал>ен од Пакраца четири сахата. Допуштењем цара Карла VI. они обнове речени манастир а, Пакра остане за много година пуста. Манастир Свето-Ански нашао је патријарх Арсеније IV., кад је прешао у Аустрију, у развалинама. Изнад крова бејаше израсла мала буква и брест; а изнутра беху све иконе изгребене. По икони матере божје и по образу арханђела Гаврила познао је, да је то била црква православна, те је даде поновити, а мало по том опет остане нуста за неколико година. Вредно је, да о том манастиру коју више речем, У епархијској архиви Пакрачкој има једна белешка од године 1764. о том манастиру; по њој је исти овако изгледао, кад је био у цвету: „Мондстмрк свато-днск Т н нфннддментд ^нддш. н нокрнкеш. рдстокомк ддеком (к днфрнкт« ^дкрдекомк, кдрмсће пожешке, сндхндскд нодг.орскдго). К которомк мондстмри о) костокд кедТе /^нддне, раСТОКОМ ДДСКОМК нокрнкене, ШТНД8 Н К8ХННД осокнто, кдко рдвно хдмвдрк С К0ДНН1|0МК дрвени. (0 ^дпддд кедТе нолк ^нддне н нолк ® пдетерд рдстокомк ддскомк нокрнвене, готндн осокнто дке келТе дрвене. © ноднофн келТе стдре, ^нддне, недовршене, слтндн н фдле конске дрвене . Тада је био „ндстодтедк' манастиру Генадије Марковић. Осим гвега били су још ови калуђери: Стефан, Јов, Теодосије, Пајсије, Јосиф и Авакум, јеромонаси; Герасим, ђакон; Исаије и Јоаникије, монаси. Црква је Св. Анска зидана у слогу готском. Има у дужину 15 хвати, у ширину 7 хвати, а у висину исто толико. Допрозорници су и довратници полулучни. У горњем делу прозора испробијане су јаме у камену и изрезане разнолике шаре. Године 1859. је ова црква мало рестаурисана, добила је нов кров и дрвеп звоник, два хвата висок. — Кад је године 1857. председништво ц. кр. централне комисије за испитивање и одржавање разних архитектоничких древности у Бечу именовало г. Ивана Кукуљевића конзерватором за Хрватску и Славонију, био се латио исти научник, да утиче на меродавне кругове, еда би се овај знаменити остатак од старине поновио из темеља према кроју своме; али је утицај његов остао без успеха и жеља околног народа сриског остала