Стражилово

СТРАЖИЛОВО

357

В Л М. Ј 0 В.

а зашто си твоЈе гусле Удесио тако, Те певају горки чемер, Судбину и нак'о? Гуде тужно о самоћи И друштву неверном, А спомињу зла по свету Црном и небелом. Без несреће и невоље Гашта сузе лити?. У младости' ведрој зашто Брижан старац бити? Твоју благу душу, ваљда, Тешка жалост пече, Што истина — и с њом правда Кривуда, кад тече. Ил се љутиш на род људски, Што анђели нису И нгго стоје јоште тако Тигровима близу? Та остави ти Бајрона, Не слушај, шта каже; То су људи, што не знају Шта хоће, шта траже. Сваке ствари, са наличја, Друкчије се гледе; Злопоглеђа види свуда Саме црне беде. Свет изгледа сваком 'накав Како га ко слика; Оно срце себе цепа, Из ког јечи вика.

Та све твоје лепе песме Препуне су чуства, Ал замедљај неке мало, Горка су нам уста. Нојезија твоја нек је — Ма била и туга Као, после мутне буре, На ведрини дуга. Ако твоје нежно срце Дарне каква пакост, Осетиће оно већма, Где је права радост; Осетиће, да без буре Човек живи с чамом, Нренуће се и створиће Гај у себи самом. Ако те је оставила Драга, коју љубиш, То је само сан о срећи, А за сном што тужиш? Ако су ти светски јади Твоју душу смели, Скини црне наочари Па се сав свет бели. Свет је такав од како је, Нит ће бити друкчи': Природа је чудна мајка, Што и гује учи. Ако видиш српску пропаст Ти са свију страна, Штеди своје топле сузе, Биће горих дана. љ. п. н.

АГИТАТОР.

РОМАН ИЗ СЛОВЕНАЧКОГА ЖИВОТА. НАПИСАО ЈАНКО КРСНИК.

VI. . еколико дана доцније показивало је становр ништво наше варошице сасвим друкчије лице. Сви се чудно променили. Дома и у крчми говори се само о избору, о кандидатима и о збору. Друштво се поделило по политичком уверењу. Који били пре пријатељи, сад се и не поздрављају, кад се сретну. Судац, порезни надзорник и пл. Гуда и не иду у крчме, у које одлази Корен и бележник, а особито др. Храст. Господии Аитун се радо дружи са суцем, а клони се Корена. К онима често одлази Медел. II каогод што се деле ови, тако и остали

(Наставак.) грађани. Једини се адјункт држи „над странкама", као што сам вели, те ноћу пије с бележником Копривцем, а јутром замера Медену и Антуну те дражи пл. Гуду. Непријатељство се изоштрава с дана у дан, а још нема ни кандидата; тога ће истаћи тек збор, што је сазван за недељу носле подне. Тај збор је изборни маневар, који је изумео Корен. Биди, како су грађани млитави и неодлучни, те ће их ваљан говориик, као што је Храст, задобити за се и тим их чвршће себи привући, него најжешћа агитација. Истакиу ли нротивници Медена, овај, како је ни-