Стражилово

358

СТРАЖИЛОВО

Б р . 23.

какав говорник, мораће се и сам повући пред др. Храстом. Тако рачуна Кореиова странка, која се сама назива оддучно народном, па је тако сигурна, да ће нобедити, те и не приања много око тога, како ће довести на збор што више својих присталица, јер . . . „сви морају за нама". Противници пак, на челу им префригани господин Антун и већина чиновника, раде друкчије: наговарају и позивају грађане, да у што већем броју дођу на збор ; а капелан не проиушта том приликом, да похвали спахију Медена, како ће он више учинити за варош. него одветник, коме је највише до парница и џепа. Успехје на њиховој страни толики, да је већ у очи збора пристала већина грађана уза снахију. Корен то не верује, већ чека, да се одржи збор. Апотекара, који се још до сад није приволио ни једному царсгву, изаберу за нредседника. Овај нозове кандидате, да се јаве. Први устане др. Храст, те у леном говору изложи свој програм: чув<те народне идеје у свим ириликста, старање о гиирој словенској отаџбини и о ужем изборном срезу. А његове присташе плескају му бурно. Меден, који је други устао, није био те среће. Нзговори неколико обичних фраза. Но господин Антун не престаде клицати му: „Живио!" и „Слава"!, на тек кад истаче Меден за гесло свог програма: Све за веру! Корен сад види, да прети опасност његовој странци, те изиште реч, да стави на кандидата неколико питања. Хтео га осрамотити, јер зна, да Меден није у стању одговорити. Капелан немирно гледа, али опрети се не може. Корен интерпелише, какву замишља кандидат установу домовинске хипотекарне банке? Одмах за њим стави бележник Копривац питање, шта ће радити кандидат у погледу коначног изравнања земљишног растерећења'? То су предмети, с којима се Меден у свем свом животу није бавио, па муцајући одговори, да ће се у тим питањима равнати но раду народне већине. Тај одговој ) изазва повлађивање у његовој странци, а смех код противника. То је био знак за општу нику и подругивање, тако да мирнији људи одмах напустише збор, те и не дође до именовања правог кандидата. ГСорен оста последњи са неколико својих једномишљеника на позорници. Сви весели, што им је пошло за руком да одбију први противнички нападај Но виде, да ће им бити тежак ноложај, јер их је изненадила већина противне стране.

„Победићемо, морамо победити!" виче инак Корен. „Немарни смо били с агитацијом. Треба агитовати Људи, господо, морамо одмах на дело. Где је доктор ?" „Отишао је", рече бележник. „Одрекао се!" примети адјункт, а држи у руци чашу пива, иа с неким весељем слуша и посматра, шта око њега бива. Корен је зловољан. „Па и Боле није дошао!" настави Корен гласно. „Тога и нећо бити", прихвати учитељ Скубе, који се такођер заклео на Храстову заставу. „За што ?" „Јер га одговорио будући зет". Корен пребледи, но нико није то опазио. „Који зет? Ми о том ништа не знамо", упаде бележник. „Та, говори се по варопга! Онај гиздави Руда одлази чесго на Дрепово, и људи мисле, као да не иде бадава Приноведа се, да се већ верио". „Бапске беспослице!" рече Копривац, аљутисе, што није Боле дошао. „Могуће; но свакако је чудновато, да није он дошао," одврати учитељ. „Ваљда је отнутовао на неколико дана", рече Корен, а и сам то не верује. „Господо, сад треба да се организујемо. Ако вам је по вољи, састаћемо се вечерас и договорити, шта ваља радити. Досга нас је, ако смо енергични; доста, да распршимо нротивнике. Збора не ће више бити, па зато треба радити и агитовати из петиних жила. Средишни одбор истаће Медена, то је као свето: за то ће се већ побринути господин Антун. Али ми се не предајмо — никада. Не, ми не требамо оних, који се боре за свој трбух, не требамо половњака! Наш је кандидат одлучно народни др. Храст." Корен стао посред друштва, маше шеширом, те говори страсно и брзо. „Живио Храст!" повичу остали. Закључе, да се вечерас састану. И конципијенат оде. Пође кући, но се предомисли и креие изван вароши. „ А шта ? Да одем на Дреново ? Разлога имам довољно — изборни избор и — та, више нута су ме позивали. Можда ћу већ једном чути истину о Руди — и о њој ?" Одлучи се и зави на сгазу, што води преким путем преко шуме к Болетову дворцу. VII. Руда није био на збору бирача. Знао је већ унапред, да ће тамо бити довољно присталица оне странке, уз коју је он, па да ће без њега свршити. Осим