Стражилово

383

је у краљевини 5.341, гг ван ње само 304. Утемел»ача 1.496, редовних 4.194. По свој прилици биће да је број чланова ван краљевине Србије од 20. Фебр. до данас још колико толико порастао, али је срамота мало, да се из целе некадашње војводине и Славоније и Далмације јавило само свега 151. Бачка и Банат заједно имају само 10, само десет (!) чланова. То је жалосно! А за што је то тагсо? Је ли мало људи (?) у тим крајевима, који би се заузели, да тако друштво добије што више чланова, не можемо да верујемо. Је ли наопако апатија или индиФерентност тому крива? Било што му драго, свакако је зло и срамота! Не знамо, колико има друштво повереника у крајевима тима; али биће да их бар у главнијим местима има по више, иа је до неба срамота, кад би се само из једнога једитога од наших места јавило само 10 чланова. Понда имамо још образа да се хвалимо .војом свешћу Р1 смемо да уздишемо, како друштво св. Јеронима и Матида у Хрвата, или друштво св. Мохора у Словенаца дивно напредују! — При читању оп,ене X Томан овића на „ЂуруХарамбашу" од Вида Вулетића-Вукасовића у 21. броју „Јавора" паде нам и нехотице на ум критика на то исто дело од Фридриха С. Крауса у 39. броју „Ма^-агт^-а од год. 1885. Потражисмо тај број, да сравнимо те две критике. У колико је Томановићева промишљена и трезвена, стварна и литерарна, у толико јо Краусова брзоплетна и насртљива, лична и арогантна. Он у неколико набацаних црта прича цео „з^за^из дио" српске и хрватске књижевности, и уплеће ову Фразу: „Ш/го се о Вулетићевој приповеци по свима југо-словенским листовима ћути као заливено, не лежи толико у том, што је најпреу злогласном „Словинцу" изашла, већ у том, што имамо пред собом за иста ремек дело, Југословенски књижевници џавељају се најнепристојније али у том су сложни, да правом момку не тЈзеба дати главе дићи. Треба се чувати заметнути кавку с Вулетићевим окретним пером, с тога је боље ћутањем га утући". Пре тога пак, говорећи о нашим и хрватским књижевиим друиггвима, вели, како се ту ради по шаблони, те да „геније" не може да дође до правог признања. На другом месту примећује, како су Немци од вајкада умели да пронађу бисер у страним књижевностима и да га достојно оцене, и — сад долази! — како се и он хоће дубл>е да позабави с Вулетићем. Част и поштење вредном Вулетићу — ми иротив њега немамо ништа — али можемо и морамо имати против ветроиировићког и шарлатанског књижевног рада дра Фридриха С. Крауса. Штета, он лећо пише немачки те би могао југословенској књижевности од велике користи бити; али кад узима све олако, као споредан „кшеФт", те тако онда немачком свету и реФерише, онда се не да више ћутати. У току ове године имаћемо још који пут прилике, да нрозборимо о том „темељиом знаоцу" југословенских народа и њихове књижевиости, за сад ћемо још коју рећи у свези с критиком на „Ђуру Харамбашу". Г. Краус пребацује српским књижевиицима дакле, да се чине и невешти, што је изашла Вулетићева прииоветка, те им подмеће подлост. Пре свега мора се рећи, да хула не верује ником те тако и не мисли ни о ком добро што. (\У1е (1ег 8сће1т, 181: 80 (1епк1з ег) „Ђуро Харамбаша" изашао је те, 1885., године а г. Краус већ замера, што се о њему не пишу расправе. НГга се он нама намеће за судца? Мисли ли он, да има ирава? Ваљда за своје непотпуне, лажне и хотимице изврнуте извештаје о нашем народном животу? Бол>е би било, да се није латио тог посла; па ако и Немци не би имали књиге о нама, не би бар имали ни ФалзиФикате, а таква оскудица боља је од сумњивог и лажног изобиља. На крају своје „критике" није г. Краус никако за-

боравио на себе, јер под Фирмом уредништва пише, како се међу тим вратио у Беч, поеле путовања од четрнаест месеца по Босни, Херцеговини и Далмацији, богато оптерећен материјалом о југословенским народима, те се (редакција,/ може ваљда надати, да ће моћи што год из његовог (Краусовог) иера саопштити. Како то изгледа чисто и невино а никако баш наметљиво! — Добили смо Николе ГПимића 81јке 1 сг1е 12 8 е о 8 к о ј&гуо^а (изатпле у Задру брзотиском „^агос1по#а 1л81а" 1887.). У књизи је тој на 5 табака (157. страна) 19 омањих слика махом из приморскога живота. Једва да је која од отих „слика и црта" за себе каква потпуна целина, него су већином тек епизодице, али би красно пристале у какву већу приповетку, ако и јесу по гдегде необрађене, тек у најпростијим потезима исписане као нацрт, као скелет за већи посао. Радо иризнајемо, да и оваке, какве су, одају, да писац познаје добро своје земљиште и своје људе, па је местимице доказао, и да уме да верно ирикаже радости и жалости им, светле и невољие дане, живот и обичаје. Ако су му ово првенчад, могао би се сад и даље отиснути. Него морамо приметити, да нам је језик на много места и сувише неразумљив; а тому, тешимо се, не ће бити толико криво то, што ми ваљда не познајемо толико онога дијалекта, него је тому узрок стил самога писца. — „Кнегиња Л!иза и Гри-Гри", роман Владимира к н е з а М е ш ч е р с к о г а, излази у преводу у Загрепскиз! ]Уагос1п1т ^оујпата од Марга месеца. Тај роман је наставак романа: „Жене Петроградскога друштва" од истога писца, а који је нре тога такођер изашао већ у лиску тих новина. — Изашла је заједно 1. и 2. свеска Јагићева Агсћху-а ^иг б1аУ18сће Рћ11о1о&1е за ову (X.) год. с богатим садржајем, с нрилозима од Миклошића, Мањковскога, Веселовскога (Стара словенска прича о Тројанском рату), И. Руварца (И опет о Мехмед-Соколовићу и српским ттатријарсима), од М а с а р и к а, Т р у х л а р а, 11 о л и в к е, Т. М аретића (Прилог к именима богова балтских Словена), од Облака и Гебауера. — Скоро две трећине књиге заузели су критички ирикази 49. разних књижевних појава, које спадају у струку, а приказују их А. Брикнер, А. Весел о в с к и, В. Н е р и н г, и преко 40 сам Ј а г и ћ. (Међу тима је приказана и: I. свеска Скупљених списа Јована Бошковића, прва књига Дјела Вука СтеФ. Караџића најновијег Београдског издања, Стојана Новаковића раснрава: Последњи Бранковићи у историји и народном певању 1456.—1502., Кирстеов превод Његушева Горскога вијенца, и Краузов СмаилагићМехо. Ми ћемо донети те приказе и у свом листу, јер су те књижевне појаве и суд о њима једнога Јагића важне у нас.) Осим тога има ситних прилога од К. Стрекеља (две словеначке народне песме као прилог легенди о Алекс.ију), од Бориса Љапунова, од В. Јагића (историјско сведочанство о срп. „коледи", и о Колаковићу, који је не давно изазвао сензацију у Загребу својим казивањем нових народних песама), од В. О блака., А. Веселовскога, Богумила Крека, и дра Ј. Хануша (оглед језика јужнословенскога у јужној Италији). — Јан Влчек из Прага послао нам је наставак свога извештаја о чешкој периодичној књижевности: Међу листовима, које сам пре (види Н. број „Стражилова") споменуо, није ни један чисто научан. Ево сада листова, који се баве цигло науком и разним струкама. Прво место заузима: Сазоргз Мивеа кга1оуз1)У1 ^езкећо, основан закључ ком домаћег музеја у Чешкој пролећем год. 1826. Почео из-