Стражилово

384

СТРАЖИЛОВО

Б Р. 24.

лазити 1827. у свескама свака три месеца с натписом: ба8ор1з 8ро1еспо8^1 у1аз1зеп8кећо Мпзеа V Сесћасћ; год. 1831. скрати натпис свој у: СазорГз бббкећо Мизеа, док г. .1855. не доби натпис, што га и данас има. До 1845. излазио је свака три месеца, год. 1846. свака два месе11,а, а од 184-7. до 1848. сваког месеца, од 1849. до данас излази опет свака три месеца по једна свеска. Уредници су му били све први књижевници у Чеха. Први му је уредник био историјограФ краљевине чешке и отац народа Фраља Палацки до 1838., за љим четири године Павао Јосиф ШаФарик, од 1871. до данас др. Јосип Емлер Ове године ступио је часопис тај у 61. годину. — А1зћепаеит, лист за кљижевност и знанствену критику. Излази ево 4 године 15. дана у месецу (осим авг. и септ.) Главни уредник му је проФ. ФилосоФије на чешком универзитету у Прагу др. Тома Масарик. Доноси критике иа научна дела не само чешка и словенска него и туђа. Он је главно уточиште свију противника Јзукописа Краљодворског и Зеленогорског. (Рукописи ти нађени су с почетком овога века као књижевни споменици из XIV. века. Има неколико година, како научењаци доказују, да ти рукониси нису толико стари, него да су писани тек с почетлом овога века, на неколико година пре него што су изнесени иа јавиост, те да су дакле по томе ФалзиФикати. Не давно је једна комисија самих капацитета чешких кемијски испитивала старину ту. Па о резултату тога научнога испитивања има у последњој свесци Јагићева Архива извештај самога Ј. Гебауера, којим доказује, да су рукописи ти збиља ФалзиФикат.)— Са8ор18 рго рез^оуап! та1;ћета1з1ку а Гуз1ку, год. XVI., уређује Август Ианек, а издаје задруга чешких математичара Излази један пут месечно. — Хпз^у сћет1ске, год. XI., уређују Карол Прајс и Богдан Рајман, проФесори у чешкој техници, један пут месечно. — Сезку тесћап1к, год. \. месечник клуба механичара и оптичара у Прагу, један пут месечно. — V ебт1г, год. XVI., илустрован лист за ширење природних наука, уређује проФ. Фрања Некут, два пут месечно. — 1Лб1;у ^11о1о§'1ске, год. XIV., уређује чувеии слависга Гебауер и др. Крал, издаје задруга чешких филолога у Прагу, пет пута годишње. — Сазор18 безскусћ 1екаги, XXVI. год., уређује ироФ. др. Емерих Мајкснер и доценат др. Карел Ходоунски, сваке суботе. Сарадници су му најболви практични медицинари и сви професори чешкога медицинскога Факултета. Тај лист је био једиио уточиште чешке медицинс.ке науке пре него што је раздељено прашко свеучилиште у чешко и немачко. — Са8ор18 себкећо 1екагп1с1зуа (Фармацевта), год. VГ., уређује Јов. ПГгјепанек, излази 1. и 15. дана у месецу. — Ргауп1к, год. XXVI., за науку нравну и државну, уређују проФесори у чешком универзитету др. Ђорђе Пражак и др. Јосип Ступецки, издаје правничка задруга у Прагу, два пут месечно. — 8 а т о з р г а Vпу оћгог. год. VIII, за уираву политичну, посебно самоуправу, уређује Карол Чижек, један пут месечно. - Ратакку агсћаео1о§;1ске а т!з1}ор18пе, уређује др. Л. Пич. — Кгок, год. I., за потребе средњих школа, уређује Прусик, један пут месечно. - Осим тога поред многих педагошких још листова : Рае<1а§'о^1ит, год. IX, Ве8е<1а и61^е1зк а, Сезка зко1а, ит. д — БаИћог, год. IX., за

музику, уредник др. Зедени, сватсе суботе. — СугП], год. XIV., за црквену католичку музику. — Ј е V П 6, год. 1., за позориште, уредник И. Срп, излази 1. и 15. у месецу. Сеака ТћаПа, год I., уредник Ладста, два пут месечно. — ^епзке Нв4у, г. XV, орган женског производног друштва чешког, уредник Елишка Краснохорска, излази један пут месечно. — Осим тога скоро свака етрука има свој оргап тако: 8око1 (за гимнасгику), 81;еп о^га Пскб Нз*у, ЕЧога, Нај, и т. д. — Има томе више од године дана, како је овдашњи лист „Наше Доба" у својим ступцима по целом Српству еа неким задовољством доносио грдње и нападаје на „Матицу Српску" тобоже с тога, што је књижевни одбор на предлог оцењивача одбио „Патницу", роман Јаше Игњатовића и „Иконију", спев Душана Кнежевића. У „Нашем Добу" могло се онда читати, како ће та „монументална" дела угледати света у лиску његову а за тим и у засебној књизи, те ће онда непристрасна публика моћи достојно осудити рад оних у књижевном одбору „Матице Српске". Шта више, на, „Иатницу" је купљена и претплата, а др. Фридрих С. Краус изустио је разметљиво, како ће тај роман превести на немачки, да и та публика дође до тог „ремек-дела". Но прохујаше дани и месеци, а у лиску „Нашег Доба" видисмо само почетак „Патнице" а још никако „Иконије". Питамо се и нехотице, о што оставља „Наше Доба" та ,ремек-дела", у својој архиви, да их једу мољци, и о што не пружи већ једаред српској публици ту „здраву и ваљану књижевну храну!" Штета би било одузети од публике оно, што вреди а уједно и не одржати своју реч. Иначе може та иста публика доћи до уверења, да „Матица Српска" није имала баш тако неправо, што је „Патницу" и „Иконију" одбила, и да су грдње у „Нашем Добу" били неосновани нападаји, и то у оном милокрвном облику, каквим се од неког доба већ служе неки и неки, кад говоре или пишу о том просветном заводу нашем. — Немци имају и „новине за дуван и цигаре". У Бремену излазе такве новине од скора. — „Морал књижевне критике" зове се ново дело Вилхелма Венда (ЈЕајпциг, Енгелман). Писац говори ту о покварености у критици, која се не може доста осудити, јер је има свугде, и у „малих" и у „великих". Дело је немачко, но при читању су нам српске прилике јако излазиле пред очи. — У Паризу изашла је књига: „Аустријски песници-лирици" од АлФреда Маршана. Писац расправља песничку вредност Морица Хартмана, ЈозеФине Кнорове, Роберта Хамерлинга и Јеронима Лорма. Још пре више година написао је сличну књигу о Ленау-у, Паолијевој и Фајхтерслебну. Критика хвали та дела, и додаје, да се тиме по Француској шири познавање немачке књижевности. — С наше стране имали бисмо приметити: како би било, кад бисекоји Србин, који зна Француски, подухватио, те Французе с нашом књижевношћу упознао ? За цело би му који Париски лист уступио од времена до времена по који стубац, да обавести Французе о оном, што још не знају. Наравно, да би први услов морао бити, да такав Србин није члан ни једне политичке странке, ни у Србији, ни у Аустро-Угарској.

САДРЖАЈ: Бајка о јасици. Песма од Војислава.— На странпутици. Приповетка из српског народног живота. Од Милутина Јакшића — Последњи човек. (ПетеФи.) Превео Б. Бранчић. — Олга Наставак:. — Различни јади. (Анакреон.) Превео Б. Бранчић. — Јемац или јамац. Од Јована Живановића. — Историјско-географско иверје. Од И. Руварца. II. — Листак. Писма Вука СтеФ. Караџића Лукијапу Мушицком. XXX. и ХХХГ. — Ковчежић. Књижевне белешке. „СТРАЖИЛОВО" излази сваког четвртка на читавом табаку. Цеиа му је 5 Фор. а. вр. на целу годину, 2 ф . 50 н. на по год., 1 ф . 25 н. на четврт год. — За Србију и Црну Гору 14 динара или 6 ф . на годину. — Рукописи се шаљу уредништву а иретплата администрацији „Стражилова" у Нови Сад. — За Србију прима претплату књижара В. Валожића у Београду.

СРПСКА ШТАМПАРИЈА ДРА СВЕТОЗАРА МИЛЕТИћА У Н. САДУ.