Стражилово

648

СТРАЖИЛОВО

Уверен сам, да ме волио, и томе сам се врло чудио. Да ли ме сматрао за недорасла, несавршена човека, или је осећао према мени неку особиту симнатију, као што је већ по нагону осећа свако јако биће према другом слабијем, признавши и мене за таково, не знам. Па ипак, све то њему није ни најмање сметало, да ме поткрада; но ја сам уверен, да ме и тада зкалио. „Ех!" мислио је он можда, поимајући се за мојим добром, „какав ми је и то човек, кад није кадар ни своје добро одбранити!" Но за то је он мене ипак волио. Једаред ми је рекао, онако изненада, да сам ја „човек и сувигае добра срца" и „ви сте, брате, тако просги, да човека жалост обузме, кад вас погледи." „Само ми, Александре Петровићу," рече после једног минута, „не замерите; ја сам вам то рекао онако по души." Таким људима се дешава по неки пут у животу, да тек наједаред огатро и јако упадну у очи, покажу се у тренутку каквог му драго крупног и за-

маганог дела или преврата и то је сада вихова делатност, за коју као да су и створени. Они нису јунаци речи, нити из њихових редова бивају почетници и коловође у некој ствари. Почну сасвим просто, није иужда да их ко позове, но за то први скачу у сусрет најтежој опасности, не оклевајући, без страха, јуришају на гато вам је год воља, — а за њима јуре сви остали слепо и иду до последњега зида, где обично ударају сви главом. Ја не верујем, да ће Петров добро скончати; он ће тек наједаред, у извесноме каквом тренутку, „израдити на чисто"; и ако ни до данас није пропао, значи, да још није дошао његов час. У осталом, пгга ко зна? Можда ће он долшвети и до седих власи и умрети у каквом кутку од старости, повирући се од немила до недрага, без икакве цељи. Но све ми се чини, да је право имао Мирољубов, кад га назва најодлучнијим човеком у читаву заточењу. С руског превео Јов. М.

№ лг ,Х,Ј\Г\Г<2Х> 1/1/1/1/1Д

ПАВЛЕ ОРСАГ- ХВЈЕЗДОСЛАВ

СЛОВАЧКИ ПЕСНИК. ПИШЕ Д. В. ДОБРОСЛАВ (Наставак.) 'ко дома шумарева влада тишина, само оштрији зрак, гато се извија из груди шуме, проузрокује час по пгуштање пожутелог лишћа. Ханка седи у соби сама, посао јој неће да иде од руке, мора да пара, што је рђаво сашила, јер се с Мигаком још у рану зору била покошкала. У тај се мах бага Артуга као зао дух угауња у собу. Она оног часа схвати свој положај. Дигне се ларма и нсовка, борба.о њену част, у коју се мегаају грозни гласи, који би кадри били ганути и камен. Као гоњена жртва лети са виком: Мишко, где си? из собе у предворје. И опет се с нова започне борба. „8(ој!" кпк1а гепа гохгигепа, гра!;!— пеЉгп »а та, ћпизпу сНаШе! Ха Воћа етиМт зуоји уес, ку пиб1§, ћусћ за ргећгем1а! УМг! — г кЦпа зсћуаНа гагагес Ак пеиз(:апед, јак зот гепа, пергекгоб18 У1ас коћо ргаћи, ћегћогтк .. . уагиј!" Ров^ирпиУе ,,1'асТ! атагопка го21отПа —" „Нагћ! - гћојтк! — 4и таз па рокоп..." и она га ирободе. Сакриком: „Боже, шта сам урадила!" падне на праг онесвешћена. У исти мах ево Михала — мрачна га је слутња амо довела — и за тили час погоди, гато се десило. Жена његова долази мало по мало к себи.

„Асћ, Мјзко — (;у8' 1о? — 6 20 1еп 4егаг, ћ1'а, VI<118 — *о ја уукага1а, ја гкап 4гј1а ћо — §ак пе1'и*;иј та, п1е розМарај ро тпе га тепа 1уојћо г1и —

реп1в! уеси уаак: ја уегпоз* г.чсћоуа1а Ђеп пДШ . .. ћисћ!"

У очима се Михаловим засветли онет СЈај; дигне Ханку са земље па је примора, да погледи у небо, да дигне два прста и да се закуне, да ником неће одати, што ће он урадити. Она то уради чисто бесвесно. Сутрадан се Михал од своје воље прикаже суду као убица Како ли сад друкчије изгледа у Подвршју. Кад су Михала одвели у тавницу, није ни Ханка више остала онде, ноћу се украла до својих родитеља. Пре ње је отигаао зао глас о њој, јер људи ие знају за милосрђе. Једина је још добра њена мати, која њу јадницу брани и штити од очевих нападаја, али је несрећа гризе те није прошло дуго, а њу понеше у гроб мртву. На кад Ханки и отац призна, да и он неће више дуго, скупи се Ханка па побегне. Од то су је доба виђали, час где клечи пред иконом матере божје, час опет у највећој бури где купи суво дрвље но шуми, или где се нребија пред прозорима а сва трне од зиме и глади — померила је, свет каже, памећу. После дугих припрема дође најзад . дан, где анђео правде треба да завргаи целу ствар. Михал баца сву кривицу на себе, он је, вели, господара убио, јер га је вређао онде, где га највећма боли. Иза беседе државног одветника, који за њ вешала пред-