Стражилово

716

СТРАЖИЛОВО

Бр. 45.

то, што каткад залутаЈу у свом путу чак и у нашу атмосферу, земља их у том моменту више привлачи од сунца и они падају на земљу, а у нуту се од силног трења кроз ваздух запале. На годину падну на земљу — ио Тиндалу — стотинама и хиљадама милијона таких сићушних метеора, на и то је тек врло незнатан део од свију, што се око сунда окрећу. Па коликом их тек снагом сунце привлачи, колико их тек на сунце падају. Тиндал је израчунао, да кад један такав метеор од извесне величине на суице падне, тим самим ударом толико се топлоте развије, колико би се развило, кад би 4000 односно 9000 кугала од угља, толике величине као дотични метеор, сагорело, према томе, да ли метеор с најмањом или највећом брзином падне на сунце. Овде имамо сад начин, којим се сунцу изгубљена топлота надокнађује и температура му се на површини одржава. То јо суштина Тиндалове хипотезе. Ову теорију је усвојио и "УУЖат Тћотвоп, који је позитивно доказао, да ће сунце још 20 милијона година моћи васиону у овој мери загревати, као данас. Славни немачки физичар Хелмхолц мисли мало друкчије од ове двојице. За основ служи му ЈХапласова теорија, да је свет овај постао тако, што је нека ваздушаста маса, као магла, која је дотле празан простор испуњавала, неким поводом почела се згушњавати. Хелмхолц мисли, да је та магла врло ретка, на се њеним згушњавањем, тим механичким ироцесом, развијала топлота. Он држи, да то згушњавање још и данас траје; сунце се још згушњава са површине према средишту, маса његова грави-

КУЛТУРНА ПИСШ II. (Срби на вишим школама. —• Лрослава 2 5-годишњице Текелијанума. — Јубилеј професора дра Ј. Стоцека.) Кад настане јесен а с њоме и доба школскога рада, полазе многи синови нашег народа из родних крајева у туђ свет, да уче науке и вештине на великим школама — на академијама и универзитетима. Из године у годину множи се број младих Срба, који се, било о своме трошку било иомоћу наших стипендијских фондова, образују у разним струкама знања и умења. Доиста би било и вредно и "занимљиво и поучно, да се зна и у нас тачан рачун: колико се синова нашег народа уче по страним, а нарочито по вишим школама. И дотле, док се не би у нас уредило, да н. пр. наш 1111,. Школски Савет, као

тира према центруму, те се тако непрестано још топлота развија и потрошена топлота сунцу подмирује. Сунце је данас још врло мале густоће, а топлота, која ће се развијати, док се сунце не згусне у оној мери, у којој је сад земља, биће толика, да ће подмирити топлоту сунну за још 17 милијона година. И Тиндал и Томзон и Хелмхолц не мисле дакле, да ће сунце кадгод тако охладнити, да ће се на земљи моћи то приметити, или бар они неће тако далеко у будућност да мисле. Но Секи, полазећи с Хелмхолцове хипотезе, израчунао је, да треба да прођу 4000 година, па да се сунце за 1°С охлади. Па хладило се сунце ма како споро, то ипак мора доћи време, кад ће се сунце приметно охладити, —• снага, која нам изгледаше неисцрпљива, биће исцриљена, сунце се неће више згушњавати, те тако неће бити извора, из ког ће му се топлота надокнађавати. Код мањих планета је то стање већ одавна наступило, а код још мањих трабаната и много раније. Наш месед, негда сјајан као и сунце, сад је — по речима једног научењака — ледено, укочено, мртво тело у васиони. То ће доба безусловно настати и код сунца, и њега чека неумитно иста судба. Сјајна ова звезда ће се угасити, а много пре ће нестати живота на земљи и осталим планетама. Но шта ће онда бити? Да ли ће то мртвило трајати на векове, или ће природа моћи опет свет новим животом задахнути? Ми то не знамо; — ми знамо само то, да свет не постоји од вечности и да нас ништа не побуђује да мислимо, е мора до века трајати. -<-• Т А К, „ „СТРАЖИЛОБУ". врховна просветна власт српске Карловачке митроиолије, води надзор и евиденцију свију сгииендиста, који уживају потпоре из стипендијских фондова и заклада, што постоје у оисегу наше митрополије ваљало би прибирати податке о томе, колико се Срба уче по страним вишим школама, ко су поимеиде, ко су им родитељи, из којих су крајева, које струке изучавају и чијом номоћу? Извештени смо, да ће надзорништво Текелијиног завода, као управа најстаријег стипендијског фонда, отпочети прибирање ових статистичких података. Кад се ови податди једном приберу, уреде и буду из године у годииу путем српских листова публиковали, биће и уиравама других наших стииендијских фондова олакшан преглед: на које струке науке и вештине да упућују своје питомце, с гшгледом на цел и личну и народну.