Стражилово

780

СТРАЖИЛОВО

Б р . 49.

аато стане код њега у службу, ал је Вутлер био опрезан, те је радио свој посао у закључаној соби. Једаред пошље Бутлер слугу, да купи олова и живе; слуга пак уместо да послуша, а он се увуче у собу до Бутлерове радијонице, да. вреба, шта ће Бутлер радити. Лечник је у овој соби иробушио зид на таком месту, где се не би могло видети а он да све види у другој соби, те се сад почне пењати на столицу ио ова се нреврне, Бутлер чује лупу, дотрчи у другу собу и хтео је бог-ме пробуразити прислушкивала; овај међутим побегне и изда Бутлера, да прави рђав новац. Бутлера истина затворе одмах али га брзо и пусте, пошто су му кућу преметали па нигде нису машипе нашли него шта више четрдесет фунти чистог злата у плочама. Међутим је Бутлер ипак побегао из Енглеске и доцније је био убијен. Хелмонт наводи, да је Бутлеров камен био вредан 200.000 фунти злата. 5. Бутлеров камен, као што се види, био је и лековит и златотвор, но навешћу пример, где је био само златотворан.*) 0 овоме приноведа Хелвеције, лечпик принца од Ораније. Године 1666. дође к Хелвецију неки странац, по изгледу биће да је из северне Холандије, и каже, да се рад с њиме упознати и разговорити о туа^епо р1п1о8ор1псо, јер је Хелвеције јавно приповедао, како сумња у то. У разговору се изда странац, да он имаде камен мудрости, и то три тешка комада а сваки је велик као орах и да су код њега у кутији од слонове кости. Он је, вели странац, давао и своме угоститељу да види, и човек је држао ваљда четврт сата у рукама камен, веровао је, да је доиста то камен мудрости, желио је, да добије мало, напослетку се захвалио и вратио тужним и жалостивим срцем ово благо над благом. Хелвеције замоли такође странца, да му даде ради вечите успомене само мало, тако бар велико као зрно од коријандера, ал странац изусти, да то никад не може бити, не тога ради, што је скупо, него што би било каквог другог послетка. Сад запита гост, има ли гдегод соба ал да нема прозора са. улице, Хелвеције га одведе у таку собу, где странац покаже иет, као тањир великих комада злата, које је вештачки направљено а носио их је у недрима. После се још разговарали и странац је непрестано сладио Хелвецију, како је то добро имати камен мудрости. Напослетку обећа, да ће доћи после три недеље, онда ће показати и свакојаке вештине у ватри и затим оде. После три недеље дошао је странац доиста и нозвао је Хелвеција у шетњу, којој се Хелвеције баш обрадовао, јер се надао, да ће бити који корак ближе

*) Корр I. 84.; Сгаеа 1887. 206.

цели својој. Каже Хелвеције, како је странца молио, да му покаже што о промењивању метала, како га је звао, да с њим руча и да код њега преноћи, како га је молио и молио, ал све беше бадава, странац је био непоколебљив. Напослетку га је лепо молио Хелвеције, кад му је већ ваљда с неба забрањено, да говори штогод о својој вештини, а оно да му даде бар толико од камена, колико је доста да четир грана олова претвори у злато. Сад се нешто умилостивио странац те Хелвецију дао зрно као у репе. Овоме је било то врло мало, на што странац узме и то натраг па уместо да даде више, као што се Хелвеције надао, он одкрха и од оног малог, те још мање пружи Хелвецију. Еад је Хелвеције рекао, да је то мало за четир грана олова, одвратио је странац, да сме узети и по унце олова па и нешто више. Хелвеције је сад ноктом оцепио нешто мало, скупио на артију те бацио у отопљено олово, но олово није прешло у злато него је сво разбачено било. Кад је лупу чуо странац, рекао је, да би Хелвеције вештије крао него што тинктуру употребљава; пара од олова не подноси камен мудрости, него треба га завити у восак те бацити на растопљено олово. Странац је обећао Хелвецију, да ће идућег дана доћи те показати, како се метали преображују, осим тога говорио је радозналом слушаоцу и о томе, како се справља камен мудрости, ал је врло слабо тачно говорио,, те га слушалац није ни разумео. Ко сутра дан није дошао него странац, међутим је послао човека, да се извини другим пословима и да каже, е ће после подне доћи. Кад после подне а њега опет нема но није се ни извинио. Хелвеције је чекао до пола осам и онда је већ почео сумњати, да је истина, што је странац нриноведао, међутим је дошла жена Хелвецијева, те је хтела да одмах пробају, јер иначе не би могла целу ноћ спавати. Хелвеције сам одлагао је до сутра ал опет као муж и ради мира морао је попустити својој жени. Сад се даду на посао. Хелвецијев син наложи ватру, Хелвеције приправи шест драхми олова а асена му опет замота у куглицу од воска мало само камена мудрости. Кад се олово отопило а жена камен мудрости па у олово с њим. Камен је у добро затвореној шерпењици већ своје учинио; било је истина шуштања и пуцкања ал се инак све олово за четврт часа претворило у најбоље злато. И Хелвеције и сви око њега зачуде се јако, скупе злато па још са онако врућим управо па код златара, да га испита. Златар каже, да је најчистије злато под небом и нудио је Хелвецију педесет форината по унцији. Тако ириповеда лекар па наставља, кад би ту било каква ђаволства, могли би се надати, да ће сутра бити што друго од злата, ал злато је остало